Serijski ubice iz sedamdesetih godina čije su motive i zločine FBI i psiholozi pokušali da razotkriju
Kasne sedamdesete u Americi bile su vreme kada je pojam „serijski ubica” tek ulazio u javni diskurs, a policija i psiholozi pokušavali su da razumeju šta pokreće najopasnije zločince. Serija Mindhunter prikazuje prve korake FBI tima koji je proučavao umove ubica, oslanjajući se na stvarne slučajeve i intervjue sa zloglasnim kriminalcima. Iako nisu svi postali poznati kao Ted Bundy ili Jeffrey Dahmer, njihova dela ostavila su dubok trag u istoriji američkog kriminala.
Jedan od najpoznatijih slučajeva iz serije je Edmund Kemper, poznat kao „ubica koledž devojaka”. Kemper, visok 205 cm, prikazan je kao istovremeno zastrašujuć i ranjiv. Sa 15 godina ubio je svoje bake i deku, nakon čega je bio institucionalizovan do 21. godine. Između maja 1972. i aprila 1973. godine, Kemper je oteo i ubio šest studentkinja, kao i svoju majku i njenu prijateljicu. Na suđenju 1973. godine, Kemper je zatražio da bude kažnjen „smrću mučenjem”.
Kemper je za svoje zločine okrivio majku, tvrdeći: „Bio sam… umešan u ubistva koledž devojaka jer je moja majka bila povezana sa radom na koledžu… Mrzeo sam je.” Forenzički psihijatar dr Carole Lieberman smatra da je Kemperov bes bio usmeren prema majci, što je dovelo do razvoja antisocijalne ličnosti. Kriminalni profiler John Kelly ističe da su mnogi serijski ubice imali odsutne očeve i kritične, zlostavljačke majke, što je bio slučaj i sa Kemperom.
Monte Rissell je još jedan ubica iz Mindhuntera. Već sa 14 godina počeo je da siluje žene, a sa 18 je, nakon što je zatekao bivšu devojku sa novim partnerom, počinio prvo ubistvo. U seriji, Rissell priznaje da je prvi zločin bio čin osvete, a kasnije je silovao i ubio još četiri žene. Rissell je na sebe gledao kao na žrtvu, govoreći: „Nikome na ovom svetu nisam bio potreban.” Njegov otac je napustio porodicu, a majka ga je, prema njegovim rečima, često selila i zanemarivala. Dr Lieberman navodi da je Rissell postao još nasilniji kada je prva žrtva pokušala da ga umiri, dok profiler Kelly ističe da je Rissell bio neorganizovan i vođen iznenadnim naletima besa.
Jerry Brudos, poznat kao „ubica sa fetišem na cipele”, ubio je najmanje četiri žene između 1968. i 1969. godine u Oregonu. Njegova opsesija ženskim cipelama počela je još u detinjstvu, kada je sa pet godina pronašao par štikli na otpadu. Prvo je kidnapovao i napao ženu sa 17 godina, a kasnije je, nakon što je uhvaćen, poslat u psihijatrijsku ustanovu. Brudos je kasnije nastavio sa ubistvima, a njegova metoda bila je metodična i povezana sa njegovim fetišem.
Slučajevi Kempera, Rissella i Brudosa prikazani su u Mindhunteru kroz intervjue i analize, osvetljavajući kako su istražitelji pokušavali da razumeju njihove motive. FBI tim je tada prvi put koristio psihološko profilisanje, što je kasnije postalo standard u istragama serijskih zločina. Stručnjaci poput dr Lieberman i profajlera Kellyja ističu da su zajednički motivi kod ovih ubica bili bes, odsustvo oca i problematičan odnos sa majkom.
Danas su ovi slučajevi deo kriminalističke istorije i služe kao primeri za proučavanje ponašanja serijskih ubica. Mindhunter je kroz autentične intervjue i prikaz stvarnih događaja doprineo boljem razumevanju mračnih strana ljudske psihe, ali i razvoju savremenih metoda u borbi protiv najtežih zločina.
