Od 1980-ih do danas, noćni sudovi omogućavaju brže procesuiranje slučajeva i olakšavaju pristup pravdi onima koji ne mogu prisustvovati danju
Kada padne mrak nad Njujorkom, gradski sudovi ne miruju. U zgradama gde se tokom dana odvijaju rutinske rasprave, noću se nastavlja borba za pravdu. Noćni sudovi, poznati po tome što rade i nakon što većina institucija zatvori vrata, postali su deo svakodnevnog života velikih američkih gradova, posebno Njujorka, gde su postali poznati i kroz popularnu seriju iz 1980-ih.
Noćni sud je nastao kao odgovor na potrebe ljudi koji ne mogu da prisustvuju sudu tokom dana zbog posla ili drugih obaveza, ali i kao način da se ubrza procesuiranje velikog broja slučajeva u urbanim sredinama. Prema rečima advokata Arasha Hashemija iz Los Anđelesa, procedura u noćnom sudu ne razlikuje se od one tokom dana – jedina razlika je vreme održavanja. Iako je Njujork najpoznatiji po ovakvim sudovima, desetine drugih američkih jurisdikcija takođe održavaju noćne sesije, kako bi rasteretile dnevne termine i omogućile brže rešavanje predmeta.
U prošlosti su turisti posećivali njujorški noćni sud iz radoznalosti, ali suštinska uloga ovih sudova je da se pravda sprovodi i van uobičajenog radnog vremena. Manhattan Night Court je, recimo, do 2003. godine radio od 1 do 8 ujutru, dok danas sesije traju do 1 sat posle ponoći.
Prema iskustvu Allison Mahoney, bivše pomoćnice tužioca iz Bronksa, noćni sudovi se uglavnom bave preliminarnim postupcima, pre svega saslušanjima nakon hapšenja – poznatim kao arraignment. Tokom ovog procesa, optuženi prvi put čuje optužbe protiv sebe i ima priliku da se izjasni o krivici. Sudija tada odlučuje o daljim koracima: određuje pritvor, kauciju ili puštanje na slobodu. Mahoney ističe da je vreme ključno, jer zakon nalaže da optuženi mora biti izveden pred sud u roku od 48 do 72 sata od hapšenja, a noćni sudovi omogućavaju poštovanje ovog prava.
U Bronksu je Mahoney radila u tzv. complaint room-u, gde su tužioci tokom dana i večeri analizirali policijske izveštaje, razgovarali sa policijom i svedocima i odlučivali o podizanju optužnice. Ako bi prijava stigla kasnije tokom dana, saslušanje bi se često održavalo uveče. U noćnim sudovima Njujorka, prema njenim rečima, najčešće su se procesuirali slučajevi vezani za narkotike.
Natalie Parker, studentkinja koja je 2017. godine posetila noćni sud u Njujorku, zabeležila je da su te večeri većina optuženih bili pripadnici manjina, a značajan broj njih i beskućnici. Većina slučajeva ticala se droga, a gotovo svi su završeni odlukom suda da se proces nastavi.
Studija Pew Research Center-a iz 2022. godine pokazuje da je između 2009. i 2019. svake godine bilo više od milion hapšenja zbog droga, što je dovelo do toga da pojedini sudovi, poput onog u okrugu Cook u Ilinoisu, organizuju posebne noćne sesije za ovakve slučajeve. Prema podacima Bureau of Justice Assistance, ovakav pristup je značajno ubrzao procesuiranje narkotičkih predmeta, a u nekim slučajevima doveo i do blažih kazni i manjeg broja suđenja.
Međutim, Mahoney upozorava da postoji izazov – teško je pronaći advokata koji će biti dostupan noću, posebno u hitnim slučajevima. Ipak, ističe da je svrha noćnih sudova prvenstveno u korist optuženih, jer im omogućava da što pre čuju optužbe i izjasne se pred sudom.
Osim krivičnih, noćni sudovi često rešavaju i prekršaje poput saobraćajnih kazni i drugih finansijskih penala. Prema podacima američkog Biroa za popis stanovništva, svake godine se izriču milijarde dolara kazni i taksi, a noćni sudovi pomažu građanima da reše ove obaveze bez izostajanja sa posla.
Danas, noćni sudovi ostaju deo pravosudnog sistema velikih gradova, omogućavajući brže procesuiranje predmeta i olakšavajući pristup pravdi onima kojima je to najpotrebnije. Iako su izazovi i dalje prisutni, njihova uloga u zaštiti prava optuženih i efikasnosti sistema ostaje neosporna.
