Tridesettrogodišnja žena brutalno ubijena dok se vraćala kući, slučaj izazvao talas protesta i društvenih promena
Noć 3. marta 2021. godine u južnom Londonu bila je hladna i tiha, ali za Sarah Everard, 33-godišnju marketinšku izvršnu, ta šetnja kući iz posete prijateljici postala je kobna. Dok je prolazila prometnim ulicama, poslednji put je viđena na sigurnosnim kamerama, odevena u upadljivu odeću i patike, dok je razgovarala telefonom sa svojim dečkom. Niko nije mogao da pretpostavi da će ta obična šetnja postati simbol borbe protiv nasilja nad ženama.
Sarah Everard je te večeri zaustavio Wayne Couzens, tada 48-godišnji policajac Metropolitan Police, koji je iskoristio svoj službeni položaj i lažno se predstavio, tvrdeći da je Sarah prekršila COVID-19 mere. Pred svedocima ju je uhapsio, stavio joj lisice i smestio je na zadnje sedište svog automobila. Umesto do policijske stanice, Couzens je odvezao Sarah u šumovito područje, gde ju je seksualno napao i zadavio policijskim kaišem. Sutradan se vratio sa kanisterom benzina i spalio njeno telo, a potom još dva puta dolazio na mesto zločina – jednom da sakrije ostatke, drugi put sa porodicom.
Policija je ubrzo pokrenula opsežnu istragu. Posetili su oko 750 domaćinstava, pregledali brojne snimke sigurnosnih kamera i primili više od 120 poziva građana. Sedam dana nakon nestanka, 10. marta 2021. godine, pronašli su posmrtne ostatke Sarah Everard, više od 80 kilometara od mesta gde je poslednji put viđena živa. Vest o njenoj smrti potresla je javnost, a hiljade žena širom Ujedinjenog Kraljevstva podelile su svoja iskustva i strahove na društvenim mrežama.
Istraga je otkrila uznemirujuće detalje iz Couzensove prošlosti. Tokom suđenja, bivše kolege iz Civil Nuclear Constabulary su svedočile da su ga zvali „The Rapist“ jer su se žene u njegovoj blizini osećale nelagodno. BBC je izvestio da je Couzens bio pod istragom zbog dva slučaja nepristojnog izlaganja u restoranima brze hrane, svega nekoliko dana pre ubistva Sarah Everard. Iako je prošao formalnu proveru prilikom zapošljavanja 2018. godine, ti znaci upozorenja nisu bili dovoljno ozbiljno shvaćeni.
Nakon hapšenja, Couzens je priznao zločin i osuđen je na doživotnu robiju bez mogućnosti uslovnog otpusta, takozvani „whole life order“, u zatvoru Frankland u Durhamu. Tokom boravka u zatvoru, u februaru 2022. godine, mediji su izvestili da je oboleo od COVID-19.
Ubistvo Sarah Everard izazvalo je talas ogorčenja i javnih protesta. Policija je ženama savetovala da ne koriste slušalice i mobilne telefone dok su same napolju, što je naišlo na osudu i pokrenulo viralne pokrete #TextMeWhenYouGetHome i #ReclaimTheseStreets. Žene su masovno delile svoja iskustva i strahove, zahtevajući da se odgovornost prebaci sa žrtava na počinioce. Fitnes instruktorka Lucy Mountain pokrenula je hashtag #TextMeWhenYouGetHome na Instagramu, koji je postao globalni simbol solidarnosti i međusobne brige žena.
Društveni uticaj slučaja proširio se i na umetnost. Škotska glumica Ishbel Cumming snimila je kratki film inspirisan ovim događajem, prikazujući osećaj stalne opasnosti i opreza koji žene osećaju dok se same kreću gradom. Film je dodatno osnažio poruku da nasilje nad ženama nije izolovan incident, već svakodnevna realnost.
Slučaj Sarah Everard ostaje tragičan podsetnik na opasnosti sa kojima se žene suočavaju i na potrebu za sistemskim promenama u društvu i policiji. Iako je ubica osuđen, pokret koji je nastao kao odgovor na njenu smrt nastavlja da živi, podsećajući javnost na važnost sigurnosti i odgovornosti.
