Šest žrtava ubijeno tokom godinu dana, inspiracija iz filma Taxi Driver i trajna trauma Njujorka
Letnja noć 1976. godine u Njujorku bila je ispunjena napetošću i strahom. U senci visokih zgrada, dok je grad bio na ivici ekonomske i društvene krize, mladić po imenu David Berkowitz započeo je seriju zločina koji će zauvek promeniti lice metropole. Iza svakodnevnog života poštanskog službenika, krila se mračna opsesija i nasilni porivi koji su kulminirali u jednoj od najpoznatijih serijskih istraga u istoriji američkog kriminala.
Berkowitz je odrastao u problematičnim okolnostima, sa zabeleženim izlivima besa i depresije još u detinjstvu. Porodične nesuglasice, smrt majke i očev vanbračni odnos ostavili su dubok trag na njegovu psihu. U ranim dvadesetim godinama, nezadovoljan svetom oko sebe, okrenuo se satanističkoj literaturi i ritualima, što je dokumentovano u knjizi „Confessions of Son of Sam” Davida Abrahamsena. Prve kriminalne aktivnosti bile su vezane za paljenje požara širom grada, o čemu je vodio detaljne beleške, ali je tek nakon hapšenja otkriveno da je odgovoran za više od 2.000 slučajeva paljevine.
Kako je rastao njegov interes za mračne teme, Berkowitz je počeo da konzumira knjige i filmove o serijskim ubicama. U intervjuima iz 1980. godine, snimljenim u zatvoru Attica, priznao je da su filmovi poput „The Boston Strangler” i priče o Jacku the Ripperu dodatno podsticali njegovu agresiju. „Filmovi mi nisu uzrokovali to, ali su me uverili da su moje destruktivne težnje opravdane”, rekao je tada novinaru Jacku Jonesu.
Prelomni trenutak dogodio se 1976. godine, kada je sa prijateljem otišao da pogleda novi film Martina Scorsesea, „Taxi Driver”. Berkowitz se odmah poistovetio sa likom Travisa Bicklea, usamljene figure koja se bori sa sopstvenim demonima u surovom okruženju Njujorka. Obojica su služila u vojsci, a povratak u grad doneo im je osećaj izolacije i otuđenosti. Film je prikazivao grad prepun kriminala i moralnog propadanja, a Bickleova borba protiv „šlajma” na ulicama postala je Berkowitzova inspiracija.
Nedugo nakon gledanja filma, Berkowitz je kupio revolver Charter Arms .44 kalibra, identičan jednom od pištolja koje koristi Bickle u filmu. U jednoj od najpoznatijih scena, Bickle izgovara rečenicu o ubistvu sa .44 Magnum pištoljem, što je, prema kasnijim izjavama Berkowitza, ostavilo snažan utisak na njega. Ovim oružjem, Berkowitz je tokom narednih meseci napadao mlade žene i parove širom pet opština Njujorka.
Njegov krvavi pohod trajao je godinu dana. Ubio je šest osoba i ranio gotovo dvanaest, ostavljajući policiju i javnost u stanju panike. Posebno je zastrašujuće bilo to što je Berkowitz slao zagonetna pisma policiji, najavljujući nove napade i izazivajući istražitelje. Grad je bio paralisan, a mladi su izbegavali noćne izlaske iz straha od nepoznatog napadača.
Policija je godinama pokušavala da pronađe tragove, ali je tek nakon hapšenja 1977. godine otkriven pravi identitet Son of Sama. U njegovom stanu pronađeni su dnevnici o paljevinama i oružje korišćeno u napadima. Berkowitz je priznao zločine, a tokom istrage je detaljno opisao svoj put ka nasilju, uključujući i uticaj filma „Taxi Driver”.
Slučaj je ostavio dubok trag na američko društvo. Uveden je tzv. „Son of Sam” zakon, koji je sprečavao kriminalce da profitiraju od svojih zločina kroz medijske nastupe ili knjige. I danas, gotovo pola veka kasnije, Njujorčani pamte leto straha i atmosferu neizvesnosti koju je stvorio Berkowitz. Njegova priča ostaje primer kako popularna kultura, u retkim slučajevima, može imati neočekivan uticaj na pojedince sa opasnim sklonostima.
