Ponzi je obećavao neverovatne profite investitorima u Bostonu, ali je njegova šema propala i ostavila ga bez novca i ugleda
Boston, 1920. godina. Ulice su bile pune nade i uzbuđenja, dok su stotine ljudi čekale u redovima ispred kancelarije Charlesa Ponzija, čoveka koji je obećavao bogatstvo preko noći. Njegova harizma i samopouzdanje privlačili su investitore iz svih slojeva društva, a obećanja o brzom profitu činila su se suviše dobrim da bi bila istinita. Ispod površine, međutim, krila se prevara koja će ući u istoriju pod njegovim imenom.
Charles Ponzi, rođen kao Carlo Ponzi u Parmi, Italija, stigao je u Boston u novembru 1903. godine sa svega nekoliko dolara u džepu. Prema sopstvenim rečima, na putu do Amerike izgubio je gotovo sav novac na kocki, ali je stigao sa “milionom nada”. Prvih godina u novoj zemlji radio je razne poslove, od perača sudova do bankarskog službenika. Već tada su se pojavili prvi znaci njegove sklonosti ka rizičnim poslovima: u Montrealu je, radeći u banci koja je nudila visoke kamate italijanskim imigrantima, završio u zatvoru zbog falsifikovanja čekova.
Nakon tri godine u kanadskom zatvoru, Ponzi se vratio u Sjedinjene Države, gde je ponovo završio iza rešetaka, ovog puta zbog šverca italijanskih imigranata. Tek po izlasku iz zatvora, vraća se u Boston i 1918. godine ženi se sa stenografkinjom Rose Gnecco. Iako je pokušavao da vodi pošten život radeći u prodavnici svog tasta, ni tu se nije dugo zadržao.
Prekretnica dolazi kada Ponzi dobija pismo iz Španije sa međunarodnim odgovor-kuponom (IRC), koji je omogućavao zamenu za poštanske marke u drugoj zemlji. Uvideo je mogućnost zarade: kupovao bi IRC-ove u zemljama gde su bili jeftiniji, slao ih u SAD, menjao za skuplje marke i prodavao ih uz ogroman profit. Prvobitno je šema donosila stvarnu zaradu, ali ubrzo Ponzi odlučuje da proširi posao i počinje da traži investitore, obećavajući im 50% profita za 45 dana ili čak 100% za 90 dana.
Investitori su pohrlili u njegovu kancelariju, privučeni neverovatnim obećanjima. Ponzi je isplaćivao stare investitore novcem novih, što je omogućilo da šema raste neverovatnom brzinom. U jednom trenutku, zarađivao je i do 250.000 dolara dnevno (što bi danas bilo više miliona dolara). Kupio je luksuznu vilu u Lexingtonu, sa klimatizacijom i bazenom, a njegov život postaje simbol američkog sna – ali i njegove tamne strane.
Ipak, avgusta 1920. godine, novinari lista The Boston Post pokreću istragu o Ponzi šemi. Ubrzo, investitori počinju da povlače svoj novac, a panika se širi. Policija reaguje brzo: 12.08.1920. godine, Charles Ponzi je uhapšen i optužen za 86 tačaka pošteške prevare. Dugovao je oko 7 miliona dolara (današnjih više od 100 miliona dinara), a tokom suđenja priznao je krivicu.
Ponzi je osuđen na 14 godina zatvora. Njegova supruga Rose ga je napustila 1937. godine, a on je ostatak života proveo u siromaštvu. Umro je bez novca i ugleda, 18.01.1949. godine u Rio de Janeiru, Brazil.
Danas, ime Charlesa Ponzija ostalo je sinonim za finansijske prevare zasnovane na isplatama starim investitorima novcem novih – takozvane “Ponzi šeme”. Njegov slučaj je promenio način na koji se regulišu investicije i postao upozorenje za generacije koje dolaze. Iako je prošlo više od jednog veka od njegovih prevara, lekcije iz Ponzi afere i dalje su aktuelne u svetu finansija.
