Proleće 1998. godine bilo je jedno od najkrvavijih razdoblja u istoriji beogradskog podzemlja.
Likvidacije su se nizale jedna za drugom, a gotovo svaka nova pucnjava otvarala je pitanja na koja istrage nisu uspevale da daju odgovore.
Samo nekoliko dana nakon trostrukog ubistva Jusufa Bulića, Petra Vujičića i Nenada Raščanina, Beograd je potresla još jedna likvidacija.
U noći između 17. i 18. maja 1998. godine na Medakoviću je ubijen Zoran Kovačević Koča.
Napadači nikada nisu pronađeni.
Motiv nikada nije zvanično razjašnjen.
Slučaj je ostao jedna od velikih misterija kriminalne scene devedesetih.
Ime poznato policiji i javnosti
Zoran Kovačević Koča bio je poznata figura beogradskog podzemlja.
Tokom godina njegovo ime povezivano je sa različitim događajima koji su pratili razvoj kriminalnih grupa u prestonici. U vreme kada su sukobi među grupama postajali sve brutalniji, Koča je važio za čoveka čije su aktivnosti bile dobro poznate i policiji i ljudima iz tog miljea.
Zbog toga je vest o njegovoj smrti izazvala veliko interesovanje javnosti.
Mnogi su odmah pretpostavili da se radi o još jednom obračunu u nizu sukoba koji su potresali Beograd krajem devedesetih.
Kobna noć
Prema tada dostupnim informacijama, napad se dogodio na području naselja Medaković.
Okolnosti su ukazivale da je meta bila pažljivo praćena.
Napadači su očigledno znali gde će se Koča nalaziti i izabrali trenutak kada je bio najranjiviji.
Kada je napad počeo, nije bilo mnogo prostora za reakciju.
Pucnji su prekinuli noćnu tišinu.
Koča je zadobio smrtonosne povrede.
Napadači su uspeli da pobegnu pre dolaska policije.
Već prvi rezultati uviđaja ukazivali su da je reč o unapred organizovanoj likvidaciji.
Krvavo proleće beogradskog podzemlja
Ubistvo Zorana Kovačevića dogodilo se u periodu kada su sukobi među kriminalnim grupama dostizali vrhunac.
Godina 1998. ostala je upamćena po velikom broju atentata, sačekuša i profesionalno izvedenih likvidacija. Mnogi ljudi povezani sa podzemljem postajali su mete napada koji su često izvršavani na javnim mestima.
Istrage su se suočavale sa ozbiljnim problemima.
Počinioci su retko ostavljali tragove.
Svedoci su uglavnom ćutali.
A strah je postajao važan saveznik ubica.
Potraga bez rezultata
Nakon zločina policija je proveravala više mogućih motiva.
Razmatrani su raniji sukobi, poslovni odnosi, lična neprijateljstva i veze sa drugim događajima koji su potresali kriminalnu scenu tog vremena.
Posebna pažnja posvećena je mogućnosti da je ubistvo deo šireg niza obračuna između suprotstavljenih grupa.
Međutim, nijedna od istražnih verzija nije dovela do hapšenja.
Tokom godina pojavile su se različite glasine i spekulacije, ali nijedna nije dobila potvrdu kroz dokaze.
Zločin bez svedoka
Jedna od karakteristika mnogih nerešenih ubistava devedesetih bilo je gotovo potpuno odsustvo korisnih svedočenja.
Iako su se likvidacije često događale na mestima gde je bilo ljudi, retko ko je bio spreman da govori pred istražiteljima.
Taj obrazac ponovio se i u slučaju Koče.
Policija nije uspela da pronađe osobu čiji bi iskaz mogao da dovede do identifikacije napadača.
Vremenom su tragovi počeli da blede, a istraga da gubi zamah.
Simbol jedne epohe
Ubistvo Zorana Kovačevića Koče danas se često navodi kao primer vremena u kojem su sukobi rešavani oružjem, a pravda retko stizala počinioce.
To je bio period kada su se na naslovnim stranama gotovo svakodnevno pojavljivale vesti o novim atentatima. Mnogi od tih slučajeva ostali su bez odgovora, stvarajući dugu listu nerešenih zločina koji i danas opterećuju istoriju srpske kriminalistike.
Kočin dosije nalazi se među njima.
Dosije koji nikada nije zatvoren
Više od četvrt veka nakon ubistva poznato je samo ono najosnovnije.
Zoran Kovačević Koča ubijen je u noći između 17. i 18. maja 1998. godine na Medakoviću.
Napad je imao karakteristike profesionalno organizovane sačekuše.
Počinioci su pobegli.
Niko nije osuđen za zločin.
Ko je organizovao likvidaciju, ko je povukao obarač i šta je bio stvarni motiv napada, ostalo je nepoznato.
Zbog toga dosije Zorana Kovačevića Koče i danas ostaje otvoren, kao još jedna nerazjašnjena priča iz krvavih devedesetih, decenije u kojoj su mnoge istine zauvek nestale u mraku beogradskih ulica.
