Kada je 11. aprila 1997. godine u beogradskom restoranu „Mama Mia“ ubijen Radovan Stojičić Badža, Srbija je ostala zatečena.
Nije stradao čovek iz podzemlja niti kontroverzni biznismen. Meta atentatora bio je jedan od najmoćnijih ljudi u bezbednosnom sistemu države, zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije.
Ubistvo je od prvog dana izazvalo šok, ali i brojna pitanja. Kako je moguće da čovek koji je godinama bio okružen policijskim obezbeđenjem bude likvidiran usred prestonice? Ko je imao dovoljno moći i informacija da organizuje takav napad? I najvažnije, ko je naredio ubistvo?
Gotovo tri decenije kasnije, odgovori nisu pronađeni.
Čovek koji je znao previše
Radovan Stojičić Badža bio je jedna od najuticajnijih figura srpske policije tokom devedesetih godina.
Karijeru je gradio u organima unutrašnjih poslova, a javnosti je postao poznat kao čovek od velikog poverenja državnog vrha. Tokom burnih godina raspada Jugoslavije učestvovao je u bezbednosnim poslovima od posebnog značaja, zbog čega je raspolagao informacijama do kojih je retko ko mogao da dođe.
U policijskim krugovima važio je za operativca sa velikim autoritetom. Istovremeno, njegovo ime često se pojavljivalo u medijskim napisima koji su ga povezivali sa najosetljivijim bezbednosnim pitanjima tog vremena.
Zbog svega toga, njegova smrt nije mogla biti posmatrana kao običan kriminalni obračun.
Veče atentata
Te večeri Badža se nalazio u restoranu „Mama Mia“ u Beogradu.
Prema tadašnjim izveštajima, atmosfera nije nagoveštavala da će se dogoditi jedan od najznačajnijih atentata u istoriji srpske policije. Gosti su večerali, osoblje je obavljalo uobičajene poslove, a ništa nije ukazivalo na opasnost.
Napadač je prišao dovoljno blizu da precizno dejstvuje.
Hici su odjeknuli iznenada.
Badža je teško ranjen i ubrzo je preminuo od zadobijenih povreda.
Napadač je uspeo da pobegne sa mesta zločina pre nego što je policija stigla da organizuje poteru.
Za istražitelje je to bio prvi znak da se suočavaju sa profesionalno pripremljenom akcijom.
Istraga pod reflektorima
Ubistvo zamenika ministra unutrašnjih poslova automatski je postalo jedan od najvažnijih slučajeva u zemlji.
Na istrazi su radili brojni operativci, proveravani su različiti tragovi, saslušavani svedoci i analizirane moguće pozadine atentata.
Razmatrane su brojne verzije događaja.
Jedna od teorija ukazivala je na moguće sukobe sa organizovanim kriminalnim grupama koje su tokom devedesetih godina jačale svoj uticaj. Druga je pretpostavljala da bi motiv mogao biti povezan sa političkim odnosima i bezbednosnim strukturama tog vremena.
Pominjale su se i međunarodne veze, ratna dešavanja u regionu, kao i brojni drugi mogući motivi.
Međutim, nijedna verzija nije dobila konačnu potvrdu.
Ubica bez imena
Najveći problem istrage bio je nedostatak dokaza koji bi nesumnjivo identifikovali izvršioca.
Tokom godina pojavljivala su se različita imena, glasine i tvrdnje pojedinih svedoka. Neki su verovali da je atentat organizovan iz kriminalnog miljea, drugi da je reč o mnogo složenijoj operaciji.
Ali nijedna teorija nije dovela do pravosnažne presude.
Tako je slučaj dobio status jedne od najvećih misterija srpske kriminalističke istorije.
Simbol nerazjašnjenih devedesetih
Ubistvo Radovana Stojičića Badže dogodilo se u periodu kada su atentati, mafijaški obračuni i političke tenzije postajali sve češća pojava.
Ipak, ovaj slučaj izdvajao se po jednoj činjenici: žrtva je bila visoki funkcioner policije, čovek koji je trebalo da predstavlja samu srž državnog bezbednosnog sistema.
Ako je mogao biti ubijen on, postavljalo se pitanje ko je uopšte bezbedan.
Zbog toga je atentat na Badžu ostao mnogo više od nerešenog ubistva. Postao je simbol vremena u kojem su granice između kriminala, politike i bezbednosnih struktura često bile predmet brojnih spekulacija.
Dosije koji još čeka odgovor
Danas, gotovo trideset godina nakon zločina, ostaju samo činjenice.
Radovan Stojičić Badža ubijen je 11. aprila 1997. godine u restoranu „Mama Mia“ u Beogradu.
Napadač je pobegao.
Istraga nije dala konačan odgovor o nalogodavcima.
A pitanje koje se postavlja od tog dana ostalo je isto:
Ko je odlučio da ukloni jednog od najmoćnijih ljudi srpske policije i zašto?
Za sada, odgovor i dalje ne postoji u zvaničnim spisima. Zato dosije Radovana Stojičića Badže ostaje među najznačajnijim nerazjašnjenim slučajevima devedesetih godina.
