Dve žrtve pronađene 2000. godine, osuđena Pender i dalje tvrdi da je nevina dok izdržava kaznu
Jesen 2000. godine u Indianapolisu bila je obeležena zločinom koji će godinama kasnije ostati u fokusu javnosti i pravosuđa. U centru grada, tela dvoje mladih ljudi, Andrewa Cataldija (24) i Tricie Nordman (25), pronađena su u kontejneru, što je pokrenulo istragu koja će ubrzo dovesti do Sarah Jo Pender i njenog tadašnjeg dečka Richarda Hulla. Ono što je izgledalo kao još jedan tragičan slučaj dvostrukog ubistva, pretvorilo se u priču o manipulaciji, suđenju i jednom od najpoznatijih bekstava iz zatvora u američkoj istoriji.
Cataldi i Nordman su živeli sa Pender i Hullom u zajedničkom stanu u Indianapolisu. U oktobru 2000. godine, oboje su pronađeni mrtvi, a policijska istraga je ubrzo usmerena na njihove cimere. Prema izveštaju Fox 59, Hull je kasnije priznao da je ubio svoje cimere i osuđen je na 75 godina zatvora. Ipak, tužilaštvo je tvrdilo da je Pender bila mozak operacije, manipulišući Hullom da izvrši zločin. Tokom suđenja 2002. godine, tužilac Larry Sells nazvao je Pender „ženskim Charlesom Mansonom“, aludirajući na njenu navodnu sposobnost da utiče na druge, što je dodatno podiglo interesovanje javnosti za slučaj.
Dokazi protiv Pender uključivali su svedočenje zatvorenika Floyda Penningtona, koji je tvrdio da mu je Pender priznala zločin, kao i pismo koje je navodno poslala Hull-u, u kojem priznaje da ga je manipulisala da počini ubistva. Prema pisanju The Progressive Magazine, upravo je to pismo predstavljeno kao ključni dokaz na suđenju. Pender je, s druge strane, priznala da je gledala kako Hull odlaže tela i da je kupila oružje korišćeno u zločinu, ali je negirala da je učestvovala u ubistvima ili ih planirala.
Porota je 2002. godine proglasila Pender krivom za dvostruko ubistvo i osudila je na 110 godina zatvora. I dok je javnost verovala da je slučaj zatvoren, usledio je preokret koji će Penderino ime upisati u anale američkog kriminala. Godine 2008, uz pomoć zatvorskog čuvara, Pender je uspela da pobegne iz zatvora, što je pokrenulo veliku poternicu i medijsku pažnju širom zemlje. Njeno bekstvo opisano je kao „drska igra mačke i miša“ sa američkim maršalima, a mediji su je nazvali „najtraženijom ženom Amerike“.
Iako je njena sloboda trajala kratko, Pender je ostala u fokusu javnosti i pravosuđa. U dokumentarnoj seriji „Girl on the Run: The Hunt for America’s Most Wanted Woman“, koja je premijerno prikazana 19. februara, detaljno je prikazana čitava potraga i njen povratak iza rešetaka. Pender je i dalje u zatvoru, gde nastavlja da tvrdi da je nevina i da nije odgovorna za smrt svojih cimera. Prema navodima iz serije, ona i dalje ulaže napore da dokaže svoju nevinost i pokuša da dobije novo suđenje.
Slučaj Sarah Jo Pender ostaje primer kako jedan zločin može prerasti u priču o manipulaciji, pravosudnim dilemama i spektakularnom bekstvu koje je privuklo pažnju cele nacije. Iako je osuđena na više od jednog veka zatvora, Penderin slučaj i dalje izaziva rasprave o pravdi, ulozi dokaza i granicama ljudske manipulacije.
