Zakon usvojen u martu 2026. omogućava smrtnu kaznu za određene slučajeve silovanja dece, čeka potpis guvernera
Krajem marta 2026. godine, atmosfera u Tenesiju bila je napeta dok su zakonodavci donosili odluku koja bi mogla promeniti tok pravosuđa u toj američkoj saveznoj državi. U ponedeljak, 31. marta, donet je zakon koji predviđa mogućnost izricanja smrtne kazne u slučajevima seksualnog zlostavljanja dece pod posebno otežavajućim okolnostima. Ova odluka izazvala je snažne reakcije javnosti i pravnih stručnjaka, dok se čeka konačna reč guvernera Billa Leeja.
Usvojeni House Bill 1454 predviđa da tužioci mogu zahtevati smrtnu kaznu u slučajevima kada je žrtva mlađa od četiri godine, kada je počinilac bio u poziciji autoriteta ili poverenja, kada je reč o registrovanim seksualnim prestupnicima, kao i u slučajevima incesta. Predlagač zakona, predstavnik Greg Martin, naglasio je da ovaj akt daje jasnije smernice tužiocima kako da postupaju u posebno teškim slučajevima silovanja dece, nadovezujući se na raniju legislativu koju je guverner Lee potpisao prethodne godine.
Međutim, predlog zakona odmah je naišao na protivljenje i upozorenja. Kritičari su podsetili da je Vrhovni sud Sjedinjenih Država već zabranio izricanje smrtne kazne u slučajevima gde žrtva nije izgubila život. Hamilton okružni tužilac Coty Wamp naveo je da je upravo ta zabrana sprečila primenu sličnog zakona iz 2024. godine u slučaju Stephena Rapaporta, koji je priznao krivicu za više seksualnih zločina nad decom. Prema izveštajima, Rapaport je snimljen tokom izvršenja krivičnog dela, ali smrtna kazna nije mogla biti izrečena zbog postojećih pravnih ograničenja.
Senatski demokratski sekretar za štampu, Brandon Puttbreese, upozorio je da bi ovakva legislativa mogla dovesti do smanjenog prijavljivanja seksualnih zločina nad decom, jer bi porodice bile suočene sa mogućnošću da članovi porodice budu osuđeni na smrt. Ova zabrinutost dodatno komplikuje ionako složenu debatu oko zaštite dece i prava optuženih.
Sam tekst zakona detaljno navodi otežavajuće okolnosti koje omogućavaju izricanje smrtne kazne: žrtva mlađa od četiri godine, incest, zloupotreba položaja poverenja, prethodne osude za seksualne zločine nad maloletnicima, obaveza registracije kao seksualnog prestupnika, upotreba opojnih sredstava ili oružja tokom izvršenja dela, kao i posebno surova ili okrutna dela. Zakon takođe menja postojeće odredbe o olakšavajućim okolnostima, jasno ističući da pristanak žrtve ne može biti olakšavajući faktor u slučajevima silovanja deteta.
Uprkos usvajanju u Generalnoj skupštini Tenesija, zakon još uvek nije stupio na snagu. Konačna odluka sada je u rukama guvernera Billa Leeja, koji treba da odluči da li će potpisati zakon. Ukoliko bude potpisan, zakon će stupiti na snagu 1. jula 2026. godine i primenjivaće se na dela počinjena nakon tog datuma.
Ovaj predlog zakona izazvao je široku debatu u javnosti, pravnim krugovima i među aktivistima za zaštitu dece. Dok jedni smatraju da je ovakva kazna neophodna za najteže zločine, drugi upozoravaju na moguće pravne i društvene posledice, uključujući rizik od smanjenog prijavljivanja zločina i potencijalne sudske sporove zbog neslaganja sa odlukama Vrhovnog suda SAD. Slučaj iz Tenesija tako postaje još jedan primer složenosti i kontroverzi koje prate pokušaje reforme kaznene politike u oblasti seksualnih zločina nad decom.
