Devedesete godine u Beogradu iznedrile su mnoga imena sa beogradskog asfalta, ali je malo ko ostavio trag poput Marka Boraka, poznatijeg kao Mali Mare.
Na Dorćolu je važio za strah i trepet, ali i za svojevrsnog „Robin Huda“ kraja, jer je, prema pričama koje i danas kruže ulicama starog Beograda, maltretirao one koji su se preko noći i na sumnjiv način obogatili u haosu ratnih i kriznih godina.
Navodno je od takvih otimao novac, koji je potom delio siromašnim komšijama, zbog čega je među ljudima iz kraja stekao gotovo mitski status. Ipak, njegova „karijera“ na asfaltu trajala je kratko.
Mali Mare imao je svega 18 godina kada je otet. Prema pričama iz tog vremena, brutalno je mučen, potom izrešetan po nogama, a zatim izbačen iz automobila pored puta, gde je iskrvario i preminuo. Njegovo ubistvo nikada nije rasvetljeno, baš kao ni mnoga druga likvidiranja koja su obeležila krvave devedesete u Srbiji.
I posle smrti, legenda o Malom Maretu nastavila je da živi na Dorćolu. Godinama je na jednom zidu stajao grafit:
„Vi koji ulazite ovde – pazite se Malog Mareta“.
Njegovo ime ušlo je i u pop kulturu. Grupa Tripl Pipl posvetila mu je pesmu „Marko Borak imao je muda“, dok se često navodi da je upravo on bio jedna od inspiracija za lik Malog u kultnom filmu Do koske.
U moru čitulja koje su tada osvanule u novinama, posebno se izdvojila jedna – ona koju mu je posvetila baka.
„Rekla sam ti, nisi hteo da slušaš.“
Ta rečenica ostala je simbol tragične sudbine momka koji je za jedne bio kriminalac, a za druge heroj ulice. Danas, više od dve decenije kasnije, ime Malog Mareta i dalje se prepričava kao deo mračne istorije beogradskog podzemlja.
