Milioni evra u gepeku automobila, lažni sveštenici koji ulaze u banku i konvoj sa novcem presretnut usred Beograda. Pojedine pljačke u Srbiji bile su toliko neobične da su delovale kao scene iz kriminalističkih filmova. Neke su brzo rasvetljene, dok kod drugih nikada nije pravosnažno utvrđeno ko je odneo plen.
Kada se govori o najvećim pljačkama u Srbiji, nije dovoljno posmatrati samo vrednost ukradenog novca. Neki slučajevi ostali su upamćeni zbog načina na koji su izvedeni, drugi zbog velikih propusta u obezbeđenju, a treći zato što optužbe pred sudom nisu dokazane.
Među njima se izdvaja bekstvo vozača banke sa 5,6 miliona evra, koje je svojevremeno predstavljalo najveću pljačku bankarskog novca u zemlji. Ipak, najveća misterija ostala je pljačka konvoja u Ustaničkoj ulici, jer su optuženi oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
Vozač odneo 5,6 miliona evra iz garaže banke
Jedna od najvećih pljački bankarskog novca na prostoru tadašnje Jugoslavije dogodila se 6. marta 2002. godine.
Novac je transportovan iz poslovnice „Delta banke“ u Šapcu do centrale na Novom Beogradu. Prevoz je bio organizovan uz policijsku pratnju, a vozilo sa devizama stiglo je u podzemnu garažu zgrade „Geneks“.
U njemu je ostala torba sa približno 5,6 miliona evra. Vozač banke iskoristio je trenutak kada je ostao sam, napustio garažu automobilom i odvezao se sa novcem.
Vest o nestanku miliona pokrenula je veliku policijsku potragu. Izlazi iz Beograda bili su kontrolisani, a policija je tragala za vozilom i vozačem.
vozač je pronađen i uhapšen u okolini Arilja. Ukradeni novac takođe je pronađen, pa ovaj slučaj, uprkos ogromnoj vrednosti plena, nije ostao nerešen. Prema kasnijim medijskim izveštajima, gotovo svih 5,6 miliona evra je vraćeno.
Ono što je javnost posebno iznenadilo bio je način na koji je krađa izvedena. Nije bilo probijanja trezora, maskiranih napadača ni složenog plana. Milioni su nestali iz garaže tokom rutinskog transporta koji je trebalo da bude strogo obezbeđen.
„Pljačka veka“ u Ustaničkoj ulici
Beograd je 10. marta 2011. godine bio mesto jedne od najspektakularnijih pljački novca u Srbiji.
Na početku Ustaničke ulice presretnuta su dva vozila firme za transport novca. Napadači su koristili automobile sa rotacionim svetlima kako bi zaustavili kolonu. Bili su maskirani i opremljeni pancirima, a radnicima obezbeđenja oduzeli su oružje.
Iz vozila je odneto pet vreća sa približno 83 miliona dinara, odnosno oko 800.000 evra prema tadašnjim izveštajima. Napadači su potom pobegli, a vozila korišćena u akciji pronađena su zapaljena kod Prokopa.
Zbog organizacije, brzine i načina izvođenja, mediji su ovaj slučaj nazvali „pljačkom veka“.
Protiv dvanaest osoba pokrenut je postupak, ali optužba nije dokazana. Viši sud u Beogradu izrekao je oslobađajuću presudu zbog nedostatka dokaza. Prva oslobađajuća odluka bila je ukinuta, ali su optuženi i u ponovljenom postupku oslobođeni optužbi za ovu pljačku.
To znači da sud nije utvrdio da su optužene osobe izvršile razbojništvo. Pošto za samu pljačku nije bilo osuđujuće presude, pitanje ko je zaista odneo približno 800.000 evra ostalo je bez pravosnažnog odgovora.
Presretanje kombija kod Tržnog centra „Piramida“
Slična pljačka dogodila se 18. januara 2010. godine, na parkingu iza Tržnog centra „Piramida“ na Novom Beogradu.
Maskirani i naoružani napadači presreli su vozilo za transport novca i odneli približno 23 miliona dinara. Prvi policijski i medijski podaci govorili su o sumi od približno 300.000 evra u dinarima i devizama.
Način izvođenja imao je sličnosti sa kasnijom pljačkom u Ustaničkoj ulici: meta je bila ista kompanija za obezbeđenje, napadnuto je transportno vozilo, a napadači su bili maskirani i naoružani.
Ipak, sudski ishodi dva slučaja nisu bili isti. U postupku koji je obuhvatio i događaj kod „Piramide“, jedan od optuženih osuđen je na sedam godina zatvora zbog učešća u toj pljački, dok su optužbe za Ustaničku završene oslobađajućom presudom.
Slučaj „Piramida“ zato pokazuje koliko su važne razlike između policijske sumnje, tužilačke optužnice i onoga što na kraju može da bude dokazano pred sudom.
Lažni sveštenici opljačkali banku na Badnji dan
Jedna od najneobičnijih pljački u Srbiji dogodila se u Zemunu na Badnji dan, 6. januara 2004. godine.
Trojica napadača ušla su u ekspozituru banke obučena kao pravoslavni sveštenici. Ispod mantija su, prema izveštajima, skrivali oružje. Za svega nekoliko minuta razoružali su obezbeđenje, primorali prisutne da ostanu na podu i odneli novac.
Medijski izveštaji navode da je ukradeno oko 100.000 evra, 20.000 dolara, 11.000 švajcarskih franaka i više od 250.000 dinara. U drugim retrospektivnim izveštajima ukupna vrednost plena procenjivana je na približno 150.000 evra.
Pljačka je ostala upamćena zbog prerušavanja koje je napadačima omogućilo da ne izazovu sumnju pri ulasku u banku.
Prema kasnijim medijskim pregledima slučaja, počinioci nisu identifikovani i pljačka nije rasvetljena.
Iako vrednost plena nije bila ni približna iznosu ukradenom iz „Delta banke“, način izvođenja učinio je ovaj slučaj jednim od najpoznatijih u domaćoj hronici.
Zašto su konvoji sa novcem bili česte mete
Velike pljačke iz ovog perioda pokazuju da meta često nije bio klasičan bankarski trezor, već novac u trenutku transporta.
Trezori imaju višestruke sisteme zaštite, kontrolu pristupa i alarmne uređaje. Tokom prevoza novca pojavljuju se drugačije ranjivosti: predvidiva ruta, trenutak ulaska u garažu, zaustavljanje vozila ili prelazak vreća iz automobila u objekat.
Upravo su takve okolnosti povezivale pljačke „Delta banke“, vozila kod „Piramide“ i konvoja u Ustaničkoj ulici. U sva tri slučaja novac je bio izvan klasičnog bankarskog trezora.
Najveća ne znači uvek i najmisterioznija
Pljačka 5,6 miliona evra iz 2002. godine bila je daleko najveća po vrednosti plena među navedenim slučajevima, ali je brzo rasvetljena i novac je pronađen.
Nasuprot tome, pljačka konvoja u Ustaničkoj ulici bila je višestruko manja, ali je iza nje ostalo ozbiljno pitanje: ako optužba nije dokazana, ko je izveo napad i gde je završio plen?
Slučaj lažnih sveštenika ostao je poznat iz drugog razloga. Nije bio najveći, ali je zbog datuma, prerušavanja i brzine kojom je izveden postao jedna od najneobičnijih priča domaće crne hronike.
Zbog toga se najveće pljačke ne pamte samo po iznosima. Pamte se po propustima koji su ih omogućili, načinu na koji su izvedene i pitanjima koja ni posle mnogo godina nisu dobila konačan odgovor.
