Rat balkanskog podzemlja odavno je prevazišao granice Srbije, Crne Gore i regiona. Poslednjih godina obračuni su se preselili širom Evrope, a mete su pronalažene i u državama koje su važile za sigurna utočišta.
Grčka, Turska, Španija i Južna Afrika postale su mesta na kojima su se vodili krvavi sukobi suprotstavljenih kriminalnih grupa.
Jedan od najzvučnijih slučajeva dogodio se januara 2020. godine u Atini, kada su u jednom restoranu ubijeni Igor Dedović i Stevan Stamatović. Obojica su u medijima i policijskim izveštajima godinama dovođeni u vezu sa škaljarskim klanom. Napad je izveden pred brojnim gostima, a egzekutori su uspeli da pobegnu.
Samo nekoliko meseci kasnije, u julu iste godine, na ostrvu Krf ubijeni su Alan Kožar i Damir Hadžić. I njih dvojica su u javnosti povezivani sa škaljarskim klanom. Njihova likvidacija dodatno je potvrdila da se rat između suprotstavljenih grupa preselio daleko od Balkana.
Istanbul je septembra 2022. godine postao mesto jednog od najpoznatijih obračuna poslednjih godina. U tom gradu ubijen je Jovan Vukotić, kojeg su bezbednosne službe Crne Gore označavale kao jednog od vođa škaljarskog klana. Napad je izveden usred dana, a istraga je izazvala veliku pažnju turskih i evropskih istražitelja.
Godinu dana ranije, u Kijevu je ubijen Šćepan Roganović, bliski saradnik Radoja Zvicera. Sam Radoje Zvicer preživeo je atentat u Ukrajini 2020. godine. Taj slučaj pokazao je da ni istočna Evropa nije ostala pošteđena sukoba između zaraćenih klanova.
Jedna od likvidacija koja je odjeknula u regionu dogodila se na hrvatskom ostrvu Pag, gde je avgusta 2022. godine ubijen Goran Vlaović. Napadač je uhapšen ubrzo nakon zločina, ali su motivi i eventualna pozadina slučaja izazvali brojne spekulacije.
Istražitelji smatraju da su mnoge od ovih likvidacija bile pažljivo planirane i da su uključivale složenu logistiku, praćenje meta i angažovanje izvršilaca iz različitih država. Upravo zbog toga istrage često prevazilaze granice jedne zemlje i zahtevaju saradnju više policijskih službi.
Međutim, uprkos brojnim hapšenjima i međunarodnim poternicama, veliki broj pitanja ostao je bez odgovora. U pojedinim slučajevima izvršioci su identifikovani, ali nalogodavci nikada nisu zvanično otkriveni. Neki predmeti još se nalaze u fazi istrage, dok su drugi ostali obavijeni velom tajne.
Bezbednosni stručnjaci upozoravaju da savremeni organizovani kriminal funkcioniše kao međunarodna mreža u kojoj se naredbe izdaju u jednoj državi, logistika obezbeđuje u drugoj, a izvršioci angažuju u trećoj. Upravo zbog toga borba protiv takvih grupa predstavlja jedan od najvećih izazova za policijske službe širom sveta.
Dok su krvavi obračuni odnosili živote širom Evrope, međunarodne bezbednosne agencije razvijale su nove metode borbe protiv organizovanog kriminala. Da li se zaista bliži kraj balkanskim klanovima i kako savremena tehnologija menja pravila igre, tema je poslednjeg nastavka feljtona „Srpska mafija u svetu“.
