Kada se govori o evropskom podzemlju, nekada su se kao glavna uporišta organizovanog kriminala pominjali Napulj, Palermo ili Marsej.
Međutim, poslednjih dvadesetak godina Holandija, a pre svega Amsterdam i Roterdam, izrasli su u jednu od najvažnijih tačaka međunarodne trgovine narkoticima. Upravo u toj zemlji svoje mesto pronašle su i kriminalne grupe poreklom sa Balkana.
Stručnjaci za bezbednost godinama upozoravaju da su balkanske mreže postale nezaobilazan faktor u evropskoj trgovini kokainom. Razlog za to leži u činjenici da je luka Roterdam najveća u Evropi i jedna od najprometnijih na svetu. Kroz nju svakodnevno prolaze hiljade kontejnera iz Južne Amerike, Afrike i Azije, što kriminalnim organizacijama pruža mogućnost da među ogromnim količinama robe sakriju pošiljke narkotika.
Pripadnici kriminalnih grupa iz Srbije, Crne Gore i drugih zemalja regiona počeli su još početkom dvehiljaditih da uspostavljaju kontakte sa međunarodnim švercerskim mrežama. Vremenom su stvorene direktne veze sa dobavljačima iz Kolumbije, Brazila i Ekvadora, čime su izbegnuti posrednici i ostvareni ogromni profiti.
Amsterdam je, s druge strane, postao mesto gde su se susretali ljudi iz različitih kriminalnih struktura. Grad poznat po liberalnim zakonima i velikom broju stranih državljana predstavljao je idealno okruženje za skrivanje, pranje novca i organizovanje međunarodnih poslova.
Holandske vlasti su tokom godina zabeležile prisustvo brojnih kriminalaca sa prostora Balkana, a pojedini od njih koristili su lažne identitete i pasoše različitih država. Istražitelji su više puta ukazivali na činjenicu da balkanske grupe ne funkcionišu po klasičnom mafijaškom modelu, već kao fleksibilne mreže koje se brzo prilagođavaju okolnostima.
Posebnu pažnju javnosti privukli su sukobi između suprotstavljenih klanova, koji su se iz Crne Gore i Srbije preneli na ulice Amsterdama i drugih holandskih gradova. Tokom poslednje decenije više likvidacija i pokušaja ubistava povezivano je sa obračunima kriminalnih grupa koje su vodile rat zbog prevlasti nad unosnim poslovima.
Istovremeno, holandska policija, Europol i druge evropske bezbednosne službe pojačale su saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala. Veliki udarac kriminalnim mrežama zadat je nakon probijanja šifrovanih komunikacionih sistema koje su koristili pripadnici podzemlja. Zahvaljujući tim akcijama, istražitelji su došli do hiljada poruka koje su otkrile način funkcionisanja međunarodnih kriminalnih grupa.
Prema procenama bezbednosnih stručnjaka, balkanske organizacije danas predstavljaju jedne od najorganizovanijih mreža na evropskom tlu. Njihova snaga ne počiva na strogoj hijerarhiji, već na poverenju, porodičnim i prijateljskim vezama, kao i sposobnosti da deluju istovremeno u više država.
Dok je Holandija postajala centar evropske trgovine kokainom, mnogi pripadnici podzemlja tražili su sigurnije utočište na jugu kontinenta. Upravo zbog toga će naredni nastavak feljtona biti posvećen Španiji i Kosta del Solu, mestu koje su istražitelji godinama nazivali „rajom za mafijaše“, gde su luksuzne vile i jahte često skrivale mnogo mračnije priče.
