Tokom devedesetih godina prošlog veka, dok su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije menjali političku mapu Balkana, u senci sukoba nastajale su kriminalne strukture koje će nekoliko decenija kasnije postati važan faktor međunarodnog podzemlja.
Ono što je počelo kao šverc cigareta, nafte i druge deficitarne robe, vremenom je preraslo u razgranatu mrežu koja je svoje pipke proširila širom Evrope i Južne Amerike.
Slabljenje državnih institucija, međunarodne sankcije i ogromne količine novca koje su kružile ilegalnim kanalima stvorile su pogodno tlo za jačanje organizovanih kriminalnih grupa. Mnogi pojedinci koji su tokom ratnih godina stekli kontakte, iskustvo i logistiku, nakon završetka sukoba usmerili su se ka unosnijim poslovima.
Početkom 2000-tih godina balkanske kriminalne grupe sve češće su se pojavljivale u policijskim izveštajima evropskih država. Njihova prednost bila je u dobro organizovanim mrežama, međusobnim vezama i sposobnosti da posluju preko granica više država bez stroge hijerarhije koja je karakterisala tradicionalne mafijaške organizacije.
Posebnu pažnju bezbednosnih službi privukla je takozvana „balkanska ruta“, koja je decenijama bila poznata po krijumčarenju heroina iz Azije prema Zapadnoj Evropi. Međutim, vremenom je fokus prebačen na mnogo profitabilniji posao, trgovinu kokainom iz Južne Amerike.
Prema podacima Europola, kriminalne grupe sa Balkana uspele su da izgrade direktne veze sa južnoameričkim kartelima, čime su izbegavale posrednike i značajno povećavale zaradu. Upravo ta sposobnost da pregovaraju direktno sa proizvođačima i organizuju transport preko luka u Španiji, Belgiji i Holandiji učinila ih je jednim od najvažnijih igrača na evropskom narko-tržištu.
Istovremeno, pripadnici ovih grupa počeli su da se nastanjuju u gradovima poput Amsterdama, Roterdama, Barselone, Marbelje i Atine. Neki su ulagali novac u legalne poslove, dok su drugi nastavili da upravljaju kriminalnim operacijama iz inostranstva.
Poslednjih godina, rat između suprotstavljenih klanova sa prostora Crne Gore i Srbije preneo se daleko van granica Balkana. Obračuni koji su nekada bili ograničeni na Beograd, Podgoricu ili Kotor, preselili su se u Grčku, Španiju, Austriju, Holandiju, pa čak i Južnu Afriku.
Evropske policijske agencije upozoravaju da su balkanske kriminalne organizacije danas među najfleksibilnijim i najopasnijim mrežama organizovanog kriminala. Za razliku od tradicionalnih mafijaških struktura, njihova snaga leži u sposobnosti brzog prilagođavanja, međunarodnim vezama i korišćenju savremenih tehnologija za komunikaciju i prikrivanje tragova.
