Poligraf, poznat i kao „detektor laži“, decenijama izaziva veliku pažnju javnosti. Često ga viđamo u filmovima i kriminalističkim serijama, ali koliko je zapravo pouzdan i da li zaista može da otkrije da li neko govori istinu? Odgovor nije tako jednostavan.
Mnogi veruju da poligraf nepogrešivo otkriva laž, ali stručnjaci ističu da ovaj uređaj ne registruje neistinite izjave, već fiziološke reakcije organizma koje mogu biti povezane sa stresom, uzbuđenjem ili strahom.
Šta je zapravo poligraf?
Poligraf je uređaj koji istovremeno meri više fizioloških reakcija osobe tokom razgovora ili ispitivanja.
Najčešće beleži:
- puls i broj otkucaja srca;
- krvni pritisak;
- brzinu i dubinu disanja;
- znojenje kože;
- promene u provodljivosti kože izazvane znojenjem.
Pretpostavka na kojoj se zasniva test jeste da osoba koja namerno izgovara neistinu može pokazati izraženije fizičke reakcije kada odgovara na određena pitanja.
Kako izgleda poligrafsko testiranje?
Pre samog testiranja, ispitivač razgovara sa osobom i objašnjava kako uređaj funkcioniše. Zatim se definišu pitanja koja će biti postavljena.
Tokom testa obično postoje tri vrste pitanja:
- neutralna pitanja (ime, godine, mesto stanovanja);
- kontrolna pitanja koja služe za poređenje reakcija;
- ključna pitanja koja se odnose na predmet istrage.
Odgovori se najčešće daju sa „da“ ili „ne“, dok uređaj beleži promene u fiziološkim parametrima.
Može li poligraf da otkrije laž?
Ne u direktnom smislu.
Poligraf ne može da „pročita misli“ niti da potvrdi da li je neka izjava tačna ili netačna. On registruje promene u organizmu koje mogu ukazivati na emocionalnu reakciju.
Problem je što iste reakcije mogu izazvati:
- nervoza;
- strah;
- anksioznost;
- uzbuđenje;
- zdravstveni problemi;
- određeni lekovi.
Zbog toga rezultat testa ne predstavlja dokaz da je neko slagao.
Koliko je pouzdan?
Mišljenja stručnjaka razlikuju se, ali većina smatra da poligraf može biti koristan kao pomoćno sredstvo u istrazi, dok sam po sebi nije dovoljan za donošenje zaključaka.
Rezultati mogu biti pogrešni u oba smera:
- osoba koja govori istinu može pokazati izražene fiziološke reakcije zbog stresa;
- osoba koja ne govori istinu može ostati dovoljno smirena da reakcije budu manje uočljive.
Upravo zbog toga poligrafsko testiranje ima svoja ograničenja.
Da li je rezultat poligrafa dokaz na sudu?
U mnogim državama rezultati poligrafskog testiranja nisu automatski prihvatljivi kao dokaz na sudu ili imaju veoma ograničenu dokaznu vrednost.
Razlog je taj što poligraf ne potvrđuje istinitost izjave, već meri fiziološke promene koje mogu imati različite uzroke.
Zbog toga istražitelji rezultate posmatraju zajedno sa drugim dokazima, poput DNK analiza, otisaka prstiju, video-snimaka, izjava svedoka i drugih forenzičkih nalaza.
Zašto se poligraf i dalje koristi?
I pored ograničenja, poligraf se u pojedinim slučajevima i dalje koristi kao pomoćno sredstvo tokom istrage.
Može pomoći istražiteljima da:
- procene koje izjave zahtevaju dodatnu proveru;
- usmere dalju istragu;
- uporede reakcije ispitanika na različite teme.
Važno je naglasiti da se odluke u krivičnim postupcima ne zasnivaju isključivo na rezultatima poligrafa.
Zaključak
Iako ga mnogi nazivaju „detektorom laži“, poligraf ne može sa sigurnošću da utvrdi da li neko govori istinu. On meri fiziološke reakcije koje mogu biti povezane sa stresom ili drugim emocijama, ali ne predstavlja nepogrešiv dokaz obmane.
Savremena kriminalistika zato se mnogo više oslanja na kombinaciju forenzičkih analiza, materijalnih dokaza i detaljne istrage nego na rezultate jednog uređaja. Poligraf može biti koristan alat u određenim okolnostima, ali nije zamena za temeljno prikupljanje i proveru dokaza.
