Na prvi pogled, jedna dlaka deluje beznačajno. Međutim, u svetu forenzike upravo ona može da bude jedan od najvrednijih tragova na mestu zločina.
Zahvaljujući savremenim metodama analize, istražitelji iz naizgled neupotrebljivog dokaza mogu da dođu do važnih informacija koje pomažu u rasvetljavanju slučaja.
Sve zavisi od korena dlake
Najvažnije je da li dlaka ima koren. Ako je ispala prirodno ili je iščupana tako da je sačuvan koren, postoji mogućnost da sadrži ćelije iz kojih se može izdvojiti dovoljno DNK za identifikaciju osobe.
Ukoliko koren nije sačuvan, mogućnosti su ograničenije. Tada se analizom same dlake mogu dobiti određeni podaci, ali često nije moguće izdvojiti kompletan DNK profil iz jedne vlasi.
DNK analiza može da poveže osobu sa mestom događaja
Kada forenzičari uspešno izdvoje DNK, dobijeni genetski profil može da se uporedi sa uzorcima osumnjičenih ili sa profilima koji se, u skladu sa zakonima određene države, nalaze u forenzičkim bazama podataka.
Važno je naglasiti da prisustvo DNK ne znači automatski da je neko izvršio krivično delo. Ono može da pokaže da je osoba ili njen biološki trag bio u kontaktu sa određenim predmetom ili mestom, ali se uvek tumači zajedno sa drugim dokazima.
Jedan trag retko rešava slučaj sam
U kriminalističkim istragama dlaka je samo jedan deo mnogo šire slike. Pored DNK, istražitelji analiziraju otiske prstiju, tragove obuće, video-snimke, iskaze svedoka, digitalne podatke i druge materijalne dokaze.
Tek kada se svi prikupljeni podaci uklope, moguće je doneti pouzdanije zaključke o tome šta se dogodilo.
Savremena forenzika menja istrage
Napredak laboratorijskih metoda omogućio je da se analiziraju i veoma mali biološki tragovi koji su nekada bili neupotrebljivi. Zbog toga i jedna jedina dlaka, ako je pravilno prikupljena i sačuvana, može imati veliki značaj u istrazi.
Ipak, stručnjaci ističu da nijedan pojedinačni dokaz nije dovoljan sam po sebi. U savremenoj forenzici svaki trag dobija pravi značaj tek kada se potvrdi i poveže sa ostalim činjenicama u predmetu, čime se smanjuje mogućnost pogrešnih zaključaka i doprinosi pouzdanijem utvrđivanju istine.
