Napadi pasa izazivaju strah i zabrinutost, posebno kada se dogode na ulici, u parku ili tokom šetnje.
Iako psi najčešće nisu agresivni bez razloga, određene situacije mogu izazvati odbrambenu reakciju životinje. Razumevanje ponašanja pasa i pravilna reakcija u trenutku susreta sa agresivnim psom mogu značajno smanjiti rizik od povrede.
Zašto pas može da napadne?
Agresivno ponašanje psa najčešće nije posledica „zle naravi“, već kombinacije različitih faktora. Pas može reagovati napadom kada se oseća ugroženo, uplašeno ili kada pokušava da zaštiti teritoriju, hranu, mladunce ili svog vlasnika.
Među najčešćim razlozima su:
- strah i osećaj ugroženosti – pas koji nema mogućnost da pobegne može pokušati da se odbrani;
- zaštita teritorije – neki psi burno reaguju kada neko uđe u prostor koji smatraju svojim;
- bolest ili povreda – životinja koja trpi bol može postati nervoznija i nepredvidljivija;
- nedovoljna socijalizacija – psi koji nisu navikli na ljude, decu ili druge životinje mogu burnije reagovati;
- neodgovorno ponašanje vlasnika – nepravilna dresura ili zanemarivanje kontrole nad psom mogu povećati rizik.
Važno je znati da pas često šalje upozorenja pre samog napada – režanje, pokazivanje zuba, ukočen stav tela, podignuta dlaka ili intenzivno zurenje mogu biti znak da se životinja oseća neprijatno.
Šta nikako ne treba raditi kada vam pas prilazi agresivno?
Jedna od najčešćih grešaka jeste panično trčanje. Bežanje može probuditi instinkt psa za jurnjavom, posebno kod životinja koje imaju snažan nagon za lovom.
Takođe nije preporučljivo:
- vikati i mahati rukama prema psu;
- pokušavati da ga dodirnete ili pomazite;
- direktno ga gledati u oči na izazivački način;
- okretati mu leđa i naglo krenuti da bežite.
Kako reagovati ako pas krene prema vama?
Najvažnije je ostati što mirniji. Stanite uspravno, spustite ruke uz telo i izbegavajte nagle pokrete. Govorite mirnim, odlučnim glasom, bez vikanja.
Ako imate mogućnost, postavite predmet između sebe i psa – ranac, jaknu, torbu ili bicikl. Cilj nije da izazovete životinju, već da napravite prepreku i dobijete vreme da se udaljite.
Polako se pomerajte unazad, bez okretanja leđa psu, dok ne dođete na bezbednu udaljenost.
Šta ako pas ipak napadne?
Ukoliko dođe do napada i padnete na zemlju, pokušajte da zaštitite najosetljivije delove tela. Preporuka je da se sklupčate, zaštitite lice, vrat i glavu rukama i ostanete što mirniji.
Ako pas ugrize, povredu treba isprati i što pre potražiti medicinsku pomoć. Lekar će proceniti rizik od infekcije i potrebu za dodatnim merama zaštite.
Posebno obratiti pažnju na decu
Deca su često izložena većem riziku jer ne prepoznaju signale upozorenja kod pasa i mogu prići životinji na način koji ona doživi kao pretnju. Zato ih treba učiti da ne prilaze nepoznatim psima bez dozvole vlasnika, da ne uznemiravaju životinje dok jedu ili spavaju i da ne pokušavaju da maze pse koji pokazuju nelagodnost.
Odgovorno vlasništvo smanjuje rizik
Veliki broj problema može se sprečiti odgovornim ponašanjem vlasnika – pravilnom socijalizacijom psa, kontrolom tokom šetnje i reagovanjem na prve znake agresije.
Pas koji napada najčešće šalje poruku da se oseća ugroženo ili da nije pravilno kontrolisan. Poznavanje njegovog ponašanja i pravilna reakcija ljudi mogu pomoći da se opasne situacije izbegnu.
Najvažnije pravilo je jednostavno: ne izazivati životinju, ne paničiti i pokušati mirno napraviti bezbednu udaljenost. U slučaju stvarne opasnosti, zaštita sopstvenog zdravlja i bezbedan izlazak iz situacije imaju najveći prioritet.
