Utopljenje se često događa tiho i za svega nekoliko trenutaka. Stručnjaci upozoravaju da većina nesreća može biti izbegnuta uz osnovne mere opreza.
Leto, visoke temperature i sezona godišnjih odmora svake godine povećavaju broj ljudi koji spas od vrućine traže na rekama, jezerima, bazenima i moru. Ipak, upravo tada raste i rizik od jedne od najtragičnijih nesreća – utapanja.
Prema podacima međunarodnih zdravstvenih organizacija, u svetu se u proseku svakog sata utopi oko 30 ljudi. Iza ove zabrinjavajuće statistike kriju se hiljade porodica koje svake godine ostanu bez svojih najmilijih, često zbog samo jednog trenutka nepažnje.
Utopljenje nije kao u filmovima
Suprotno uvreženom mišljenju, osoba koja se davi najčešće ne maše rukama, ne doziva pomoć i ne pravi veliku buku. Utopljenje se odvija tiho, a čovek instinktivno pokušava da zadrži glavu iznad vode kako bi udahnuo vazduh.
Zbog toga je posebno važno da roditelji i spasioci ne skidaju pogled sa dece i neiskusnih plivača, čak ni na nekoliko sekundi.
Deca su među najugroženijima
Najveći rizik postoji kod male dece, kojoj je dovoljan veoma mali nivo vode da bi došlo do tragedije. Bazen u dvorištu, kada, pa čak i veća posuda sa vodom mogu predstavljati ozbiljnu opasnost ako dete ostane bez nadzora.
Stručnjaci upozoravaju da dete nikada ne treba ostavljati samo pored vode, bez obzira na to da li zna da pliva.
Ko je još u riziku?
Pored dece, ugroženi su:
- osobe koje ne znaju da plivaju,
- stariji građani,
- ljudi koji precene svoje plivačke sposobnosti,
- osobe koje ulaze u vodu pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci,
- oni koji skaču u nepoznatu ili plitku vodu.
Mnoge nesreće događaju se upravo na neuređenim kupalištima, gde nema spasilaca niti jasno obeleženih bezbednih zona za kupanje.
Kako smanjiti rizik?
Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih pravila koja mogu spasiti život:
- kupajte se samo na uređenim kupalištima gde postoje spasioci;
- ne ulazite naglo u hladnu vodu kada ste dugo bili na suncu;
- izbegavajte kupanje nakon konzumiranja alkohola;
- ne precenjujte svoje plivačke sposobnosti;
- decu držite na dohvat ruke i pod stalnim nadzorom;
- koristite prsluke za spasavanje tokom vožnje čamcem ili drugih aktivnosti na vodi;
- ne skačite u vodu ako ne znate njenu dubinu.
Brza reakcija može spasiti život
Ako primetite osobu koja se davi, najvažnije je odmah pozvati pomoć. Ukoliko niste obučeni za spasavanje u vodi, ne ulazite impulsivno za njom, jer tako i sami možete postati žrtva.
Ako je moguće, osobi treba dobaciti pojas za spasavanje, konopac ili neki plutajući predmet i sačekati dolazak spasilaca ili hitnih službi.
Većina tragedija na vodi može biti sprečena odgovornim ponašanjem, poštovanjem pravila i stalnim nadzorom dece. Dovoljno je svega nekoliko sekundi nepažnje da bezbrižan letnji dan preraste u tragediju koja ostavlja trajne posledice.
