Pitanje zašto neko odluči da oduzme tuđi život jedno je od najtežih u psihologiji i kriminalistici. Ne postoji jedan razlog koji nekoga pretvara u ubicu – najčešće je reč o složenoj kombinaciji bioloških, psiholoških i društvenih faktora.
Stručnjaci naglašavaju da velika većina ljudi koji imaju psihičke probleme nikada ne počini nasilan zločin. Zločin je rezultat složenog međudelovanja različitih okolnosti, a ne jedne osobine ili jednog dela mozga.
Mozak donosi odluke kroz borbu impulsa i kontrole
U ljudskom mozgu postoje sistemi koji učestvuju u proceni opasnosti, emocijama, kontroli impulsa i donošenju odluka.
Jedan od važnih delova je prefrontalni korteks, oblast koja učestvuje u samokontroli, planiranju i proceni posledica. Kada ovaj sistem ne funkcioniše optimalno, kod nekih ljudi može postojati veća sklonost ka impulsivnim reakcijama ili slabijoj kontroli ponašanja.
Drugi deo mozga, amigdala, povezan je sa obradom emocija poput straha, besa i osećaja ugroženosti. Promene u načinu na koji različiti delovi mozga međusobno komuniciraju mogu uticati na to kako osoba reaguje na stres ili konflikt.
Uloga emocija i empatije
Kod nekih počinilaca teških zločina istraživači proučavaju smanjenu sposobnost da razumeju tuđe emocije ili osećaju posledice svojih postupaka. Međutim, nedostatak empatije sam po sebi ne znači da će osoba postati nasilna.
Na ponašanje utiču i vaspitanje, iskustva iz detinjstva, okruženje, način rešavanja konflikata i mnogi drugi faktori.
Da li genetika ima ulogu?
Nauka pokazuje da određene genetske osobine mogu uticati na temperament, impulsivnost ili način reagovanja na stres. Ipak, ne postoji jedan „gen za ubistvo“. Genetika može predstavljati samo jedan deo šire slike.
Šta se dešava u trenutku zločina?
U nekim situacijama osoba može biti pod snažnim uticajem besa, straha, osećaja ugroženosti ili drugih intenzivnih emocija. Tada emocionalni sistemi mogu nadjačati racionalnu procenu, posebno ako osoba nema razvijene mehanizme kontrole impulsa.
Kod planiranih zločina situacija može biti drugačija – tada osoba često donosi odluke duže vreme unapred i razmatra posledice svojih postupaka.
Okruženje može biti važan faktor
Istraživanja ukazuju da faktori poput dugotrajnog nasilja u okruženju, zloupotrebe supstanci, traume ili antisocijalnih obrazaca ponašanja mogu povećati rizik za nasilno ponašanje kod određenih osoba.
Ipak, većina ljudi koji su doživeli teške životne okolnosti ne postaju nasilni.
Nema jednostavnog odgovora
Ubistvo nije posledica samo biologije, niti samo životnih okolnosti. Najčešće je rezultat složene kombinacije ličnosti, iskustava, odluka i trenutnih okolnosti.
Zbog toga savremena kriminalna psihologija ne traži jedan „mračni deo mozga“ koji stvara ubicu, već pokušava da razume kako različiti faktori zajedno mogu dovesti do najtežih oblika ljudskog ponašanja.
