Kada se dogodi ubistvo između partnera ili bivših supružnika, u javnosti se često može čuti da je motiv bila ljubomora. Međutim, psiholozi i kriminolozi upozoravaju da iza ovakvih zločina gotovo nikada ne stoji samo jedna emocija. Ljubomora može biti jedan od okidača, ali je najčešće deo mnogo složenijeg obrasca nasilnog ponašanja.
Prema podacima iz brojnih međunarodnih istraživanja, značajan deo ubistava u intimnim partnerskim odnosima povezan je sa posesivnošću, kontrolom, raskidom veze ili sumnjom na neverstvo. Ipak, stručnjaci naglašavaju da se ne može svako ubistvo u takvim okolnostima jednostavno svrstati u kategoriju „zločina iz ljubomore“.
Ljubomora sama po sebi nije uzrok ubistva
Psiholozi ističu da je ljubomora normalna ljudska emocija koju većina ljudi tokom života doživi u određenoj meri. Problem nastaje kada ona preraste u opsesivnu potrebu za kontrolom partnera, praćenu pretnjama, uhođenjem ili nasiljem.
U takvim slučajevima, ljubomora često nije izraz ljubavi, već želje da se druga osoba kontroliše ili spreči da napusti vezu.
Kada je rizik najveći?
Kriminolozi navode da se najveći broj teških nasilnih dela u partnerskim odnosima događa u periodima velikih životnih promena, kao što su:
- raskid veze ili razvod;
- partnerova odluka da započne novu vezu;
- dugotrajni konflikti;
- istorija porodičnog nasilja;
- izrečene pretnje ili proganjanje.
Upravo period nakon prekida veze stručnjaci smatraju jednim od najrizičnijih, naročito ako je nasilje postojalo i ranije.
Alkohol nije uzrok, ali može biti okidač
U velikom broju slučajeva nasilnih zločina prisutna je i konzumacija alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.
Međutim, stručnjaci naglašavaju da alkohol ne stvara nasilnika, već može da smanji samokontrolu i ubrza eskalaciju već postojećeg konflikta.
Da li postoje upozoravajući znaci?
Psiholozi upozoravaju da ozbiljna ljubomora često ne nastaje iznenada. Njoj mogu prethoditi ponašanja kao što su:
- stalna kontrola partnera;
- proveravanje telefona i društvenih mreža;
- zabrana kontakta sa prijateljima ili porodicom;
- učestale pretnje;
- uhođenje nakon raskida;
- fizičko ili psihičko nasilje.
Takva ponašanja ne treba posmatrati kao izraz ljubavi ili privrženosti, već kao ozbiljne znakove upozorenja.
Zašto javnost često govori o „zločinu iz strasti“?
Kriminolozi smatraju da izraz „zločin iz strasti“ može biti pogrešan jer pojednostavljuje složene okolnosti pod kojima dolazi do ubistva.
U mnogim slučajevima istrage pokazuju da je nasilju prethodio dug period konflikata, pretnji ili zlostavljanja, a ne trenutni nalet emocija.
Zbog toga stručnjaci sve češće ističu da ovakve zločine treba posmatrati u kontekstu nasilja u partnerskim odnosima, a ne kao posledicu „prevelike ljubavi“.
Mogu li se ovakve tragedije sprečiti?
Iako nije moguće predvideti svaki pojedinačni slučaj, stručnjaci smatraju da ozbiljne pretnje, proganjanje i raniji oblici nasilja ne smeju biti ignorisani.
Pravovremena prijava nasilja, reakcija nadležnih institucija i podrška žrtvama mogu značajno smanjiti rizik od eskalacije.
Ljubomora nije opravdanje za nasilje
Stručnjaci zaključuju da ubistva koja se u javnosti nazivaju „iz ljubomore“ predstavljaju samo deo ukupnog broja nasilnih zločina u intimnim odnosima. Iako ljubomora može biti jedan od motiva, ona sama po sebi nije uzrok ubistva. Mnogo češće je reč o kombinaciji posesivnosti, potrebe za kontrolom, dugotrajnih konflikata i prethodnog nasilnog ponašanja.
Zbog toga psiholozi naglašavaju da ljubomoru nikada ne treba romantizovati niti poistovećivati sa ljubavlju. Kada preraste u kontrolu, pretnje i nasilje, ona postaje ozbiljan faktor rizika koji zahteva reakciju, a ne opravdanje.
