Porodična ubistva među najpotresnijim su zločinima, a kada brat ili sestra usmrte najbližeg srodnika, javnost gotovo uvek ostaje zatečena. Iako takvi slučajevi izazivaju ogromnu pažnju, stručnjaci ističu da su oni znatno ređi od drugih oblika nasilja u porodici.
Kriminolozi navode da se najveći broj ubistava u okviru porodice događa između bračnih ili bivših partnera, kao i između roditelja i dece, dok ubistva između braće i sestara čine mali deo ukupnog broja porodičnih ubistava.
Zašto dolazi do ovakvih zločina?
Iako svaki slučaj ima svoje specifičnosti, istraživanja pokazuju da se iza ovakvih tragedija često krije dugogodišnje narušeni porodični odnosi.
Najčešći motivi su:
- višegodišnji sukobi i netrpeljivost;
- sporovi oko nasledstva i imovine;
- nerešeni porodični konflikti;
- zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci;
- psihički poremećaji kod pojedinih učesnika, posebno ako nisu lečeni;
- nagla eskalacija svađe koja preraste u nasilje.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvim zločinima često prethode godine konflikata, pretnji ili nasilnog ponašanja, koje okolina neretko doživljava kao „porodičnu stvar“.
Da li postoje upozoravajući znaci?
Psiholozi smatraju da u mnogim slučajevima postoje obrasci ponašanja koji mogu ukazivati na visok rizik od eskalacije. To su učestale ozbiljne svađe, pretnje smrću, fizički obračuni, dugotrajni sporovi oko zajedničke imovine i potpuni prekid komunikacije uz izraženu mržnju između članova porodice.
Međutim, stručnjaci ističu da nije moguće sa sigurnošću predvideti da će određeni sukob završiti ubistvom, jer se ovakvi zločini najčešće događaju kao rezultat spleta više faktora.
Retki, ali posebno potresni slučajevi
Kriminolozi navode da ubistva između braće i sestara spadaju među ređe oblike homicida. Upravo zbog njihove retkosti svaki novi slučaj izaziva veliko interesovanje javnosti, jer ruši očekivanje da blisko srodstvo predstavlja zaštitni faktor od najtežih oblika nasilja.
Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da medijska pažnja može stvoriti utisak da su ovakvi zločini učestaliji nego što zaista jesu. U stvarnosti, oni predstavljaju mali procenat svih ubistava, a još manji deo ukupnog nasilja u porodici.
Šta može sprečiti tragediju?
Sagovornici iz oblasti psihologije i kriminologije ističu da ozbiljne porodične sukobe ne bi trebalo ignorisati. Dugotrajne pretnje, fizički obračuni ili eskalacija konflikata zbog imovine i nasledstva zahtevaju pravovremenu reakciju – bilo kroz prijavu nasilja, uključivanje centra za socijalni rad, policije ili stručnjaka za mentalno zdravlje.
Iako nije moguće sprečiti svaki zločin, blagovremeno reagovanje na ozbiljne porodične konflikte može smanjiti rizik od njihovog prerastanja u tragediju.
Uprkos tome što svaki ovakav slučaj snažno odjekne u javnosti, ubistva između braće i sestara ostaju među najređim oblicima porodičnog nasilja sa smrtnim ishodom. Zajedničko im je da im često prethode dugotrajni nerešeni sukobi, zbog čega stručnjaci naglašavaju da ozbiljne porodične konflikte nikada ne treba potcenjivati.
