Dok su evropske policije pojačavale pritisak na organizovane kriminalne grupe sa Balkana, pojedini pripadnici podzemlja počeli su da traže nova utočišta daleko od Evrope.
Tako je Južna Afrika, hiljadama kilometara udaljena od Srbije i Crne Gore, poslednjih godina postala jedna od važnih tačaka međunarodnog kriminalnog miljea.
Prema saznanjima istražitelja i bezbednosnih službi, Johanesburg i Kejptaun privukli su pojedine članove balkanskih kriminalnih grupa zbog razvijenih poslovnih veza, velikog broja stranih državljana i mogućnosti da se relativno neupadljivo vode poslovi iz senke. Mnogi od njih ulagali su novac u nekretnine i privatne kompanije, nastojeći da stvore privid legalnog poslovanja.
Stručnjaci za organizovani kriminal smatraju da je Južna Afrika postala važna logistička tačka zbog svojih luka i dobre povezanosti sa drugim delovima sveta. Istovremeno, udaljenost od Evrope mnogi su videli kao dodatnu prednost, verujući da će tako izbeći pažnju bezbednosnih službi i sukobe koji su potresali Balkan.
Međutim, pokazalo se da ni život na jugu afričkog kontinenta nije doneo mir. Sukobi između suprotstavljenih kriminalnih grupa nastavili su se i van granica Evrope, a pojedini obračuni i likvidacije privukli su pažnju međunarodne javnosti. Bezbednosne službe više država ukazivale su na to da se rat koji je počeo na Balkanu preselio i u druge delove sveta.
Posebnu pažnju istražitelja izazvala je činjenica da su se pojedini članovi kriminalnih organizacija kretali između Evrope, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Južne Afrike, koristeći složene mreže saradnika i različite identitete. Međunarodne istrage pokazale su da su kriminalne grupe sa Balkana godinama gradile veze sa partnerima na više kontinenata.
Istovremeno, vlasti Južne Afrike pojačale su saradnju sa Europolom i policijama evropskih država. Razmena obaveštajnih podataka i zajedničke istrage dovele su do više hapšenja i otkrivanja međunarodnih kriminalnih mreža.
Prema procenama stručnjaka, upravo sposobnost brzog prilagođavanja i delovanja na više kontinenata predstavlja jednu od najvećih prednosti balkanskih kriminalnih grupa. Za razliku od tradicionalnih mafijaških organizacija, njihove mreže funkcionišu fleksibilno, bez stroge hijerarhije, što im omogućava da se brzo prilagođavaju promenama i pritiscima bezbednosnih službi.
Ipak, sve veća međunarodna saradnja policijskih agencija poslednjih godina značajno je otežala delovanje organizovanog kriminala. Mesta koja su nekada važila za sigurna utočišta danas su pod budnim okom istražitelja, a brojni osumnjičeni suočavaju se sa međunarodnim poternicama i ekstradicijama.
Dok su pojedini vođe klanova utočište pronalazili u Južnoj Africi, njihove veze sa dobavljačima iz Latinske Amerike postajale su sve čvršće. Kako su balkanske kriminalne grupe uspostavile direktne kontakte sa južnoameričkim kartelima i zašto je kokain postao najunosniji posao organizovanog kriminala, tema je narednog nastavka feljtona „Srpska mafija u svetu“.
