Nakon što je oslobođena optužbi za ubistvo oca i maćehe, Lizzie Borden ostaje izopštena iz zajednice, a misterija njenog slučaja traje do danas
Letnji dan 1892. godine u Fall Riveru, Masačusets, bio je prekretnica za Lizzie Borden. U porodičnoj kući pronađena su tela njenog oca Endrua i maćehe Ebi, brutalno ubijenih. Iako je Lizzie kasnije oslobođena optužbi, njen život nikada nije povratio mir – ostala je upamćena kao žena koju je sopstveni grad odbacio.
Porodica Borden bila je poznata po bogatstvu, ali i po strogom, štedljivom načinu života. Endru Borden, uspešan vlasnik nekretnina, živeo je sa ćerkom Lizzie i drugom suprugom Ebi u kući bez osnovnih pogodnosti za to doba, poput struje i vodovoda. Lizzie, tada 32-godišnja neudata žena, često je izražavala nezadovoljstvo zbog očevog štedljivosti, naročito jer su mnogi rođaci živeli u luksuznijem delu grada poznatom kao “The Hill”. Odnosi u porodici bili su napeti, a svedoci su kasnije govorili o sve češćim svađama u mesecima pre zločina.
Jutro 4. avgusta 1892. godine promenilo je sve. U kući su tog dana bili samo Lizzie, njen otac, maćeha i irska služavka Bridžit. Oko 11:30h, Bridžit je čula vriske i zatekla Lizzie kako doziva pomoć – Endru je pronađen mrtav na sofi, lice mu je bilo unakaženo udarcima. Nedugo potom, pronašli su i Ebi, ubijenu na spratu. Iako je poznata dečja pesmica govorila o „40 udaraca“, sudska dokumentacija navodi da je Endru zadobio 11, a Ebi 18 ili 19 udaraca.
Policija je ubrzo počela istragu, a Lizzie je postala glavni osumnjičeni. Njene izjave o tome gde je bila u trenutku ubistava bile su kontradiktorne – tvrdila je da je bila u šupi, ali su detalji varirali. Nedostatak drugih osumnjičenih i sumnjivo ponašanje doveli su do njenog hapšenja.
Suđenje Lizzie Borden počelo je u junu 1893. godine u sudu u Nju Bedfordu. Odbranu su vodili iskusni advokati, uključujući bivšeg guvernera Masačusetsa. U vreme kada forenzička nauka nije bila razvijena, odbrana je isticala da nema fizičkih dokaza koji bi povezali Lizzie sa zločinom. Takođe, advokati su igrali na kartu njenog ugleda u zajednici i tvrdili da je nezamislivo da bi jedna žena, poznata po crkvenosti, mogla počiniti takav zločin. Lizzie je tokom suđenja pala u nesvest kada su prikazani gipsani odlivci lobanja njenih roditelja.
Nakon dvonedeljnog procesa, porota je brzo donela odluku – Lizzie je oslobođena. Ipak, oslobađajuća presuda nije joj donela mir. Javnost i dalje nije verovala u njenu nevinost, a pesmica o „40 udaraca“ nastavila je da je prati kroz život. Grad Fall River ju je izopštio, a čak se i njena sestra udaljila od nje.
Slučaj Lizzie Borden ostaje jedan od najpoznatijih nerešenih zločina u američkoj istoriji. Iako je sud odlučio u njenu korist, misterija o tome šta se zaista dogodilo u kući Bordenovih i dalje intrigira istraživače i ljubitelje istinitih kriminalističkih priča. Uticaj ovog slučaja vidi se u načinu na koji je javnost počela da posmatra žene optužene za teške zločine i u razvoju američkog pravosuđa krajem 19. veka.
