Svaka porodica ima nesuglasice. Povišen ton, različita mišljenja i rasprave same po sebi nisu neuobičajene.

Međutim, postoji jasna granica nakon koje više nije reč samo o svađi.

Pretnje, fizički napad, zastrašivanje, uništavanje stvari ili ponašanje kojim se druga osoba dovodi u strah mogu predstavljati mnogo ozbiljniju situaciju.

Svađa ne mora odmah da bude nasilje

Dve osobe mogu da se ne slažu, da povise ton ili da napuste razgovor ljute jedna na drugu.

Problem nastaje kada jedna strana pokušava da drugu kontroliše strahom ili pretnjama.

Tada konflikt više nije samo neslaganje.

Sitnica može biti samo povod

U nekim situacijama incident izgleda kao da je počeo zbog potpuno nevažnog razloga.

Rasprava oko novca, kućnih obaveza, ljubomore, dece ili nekog starog nesporazuma može biti samo poslednja kap koja je pokrenula mnogo veći problem.

Iza jednog incidenta često može da postoji duži period narušenih odnosa.

Kada se uključuje policija?

Kada postoji opasnost, pretnja ili nasilje, situacija više ne treba da se rešava novim sukobom.

Ako postoji neposredna opasnost po nečiju bezbednost, potrebno je potražiti pomoć nadležnih službi.

Važno je da osoba koja se oseća ugroženo ne ostane sama sa problemom i da, kada je bezbedno, sačuva relevantne informacije o incidentima.

Zašto ljudi ponekad dugo ćute?

Porodično nasilje nije uvek lako prepoznatljivo spolja.

Neko može da ćuti zbog straha, stida, osećaja krivice ili nade da će se situacija promeniti.

Zbog toga je važno ozbiljno shvatiti svaku situaciju u kojoj osoba kaže da se plaši nekoga iz svog okruženja.

Granica ne treba da bude fizički napad

Najvažnije je razumeti da nasilje ne počinje tek onda kada dođe do fizičkog povređivanja.

Pretnje i zastrašivanje takođe mogu biti znak da je situacija ozbiljna.

Porodična rasprava može da se završi kada se ljudi smire.

Nasilje, međutim, zahteva zaštitu, reakciju i pomoć.