Telefon često čuva poslednje tragove nečijeg svakodnevnog života. Poruke, pozivi i fotografije mogu pomoći istražiteljima da rekonstruišu poslednje sate pre zločina.
Posebnu pažnju privlače poruke poslate neposredno pre tragedije. Nekada su potpuno obične, a nekada sadrže rečenicu koju porodica i istražitelji kasnije pokušavaju da protumače.
Problem je što se značenje poruke ne može posmatrati izolovano.
Važni su kontekst, prethodna komunikacija, vreme slanja i osoba kojoj je poruka upućena. Jedna kratka rečenica može imati više značenja, zbog čega je važno izbegavati zaključke koji nisu potvrđeni dokazima.
U hroničarskim pričama upravo takvi digitalni tragovi često otvaraju nova pitanja.
