U junu 1960. godine, troje mladih ubijeno je na obali jezera Bodom, a slučaj do danas ostaje nerešen
Letnja noć 4. juna 1960. godine na jezeru Bodom u Espou, Finska, pretvorila se u jednu od najpoznatijih i najstrašnijih misterija evropske kriminalistike. Četvoro tinejdžera, Nils Gustafsson i Seppo Boisman, obojica stari 18 godina, i njihove devojke Maila Irmeli Björklund i Anja Tuulikki Mäki, obe od 15 godina, otišli su na kampovanje na obalu mirnog jezera. Ono što je trebalo da bude običan izlet, završilo se krvavim napadom koji je šokirao celu zemlju.
Te noći, dok su svi spavali u šatoru, nepoznati napadač je počeo da probada platno nožem, nasumično ubadajući kroz tkaninu. Jedna od devojaka zadobila je čak 22 ubodne rane. Pre nego što je pobegao, napadač je žrtve dodatno tukao velikim kamenom. Dva dečaka, koja su prolazila pored jezera, naišla su na srušen i krvav šator. Policija je kasnije utvrdila da je Maila Björklund bila delimično izvučena iz šatora, a jedini preživeli, Nils Gustafsson, pronađen je napolju, teško povređen, sa polomljenim jagodičnim kostima i vilicom.
Istraga je odmah pokrenuta, ali je policija bila suočena sa nedostatkom dokaza i ograničenim forenzičkim mogućnostima tog vremena. Gustafsson je bio jedini svedok, ali zbog povreda i šoka nije mogao da pruži detaljan opis napadača. Slučaj je ubrzo postao poznat kao „pravi petak 13.” zbog brutalnosti i misterioznosti, a finska javnost je godinama pratila razvoj događaja bez odgovora.
Tokom decenija, policija je ispitivala brojne teorije i potencijalne osumnjičene, ali nijedna nije dovela do rešenja. Tek 2004. godine, više od 40 godina kasnije, Gustafsson je iznenada optužen za trostruko ubistvo. Suđenje je izazvalo veliku pažnju, ali je Gustafsson na kraju oslobođen svih optužbi. Niti jedan drugi osumnjičeni nije zvanično imenovan, a slučaj je ostao nerešen.
Zanimljivo je da su brojni ljubitelji horor filmova i istraživači kulture primetili sličnosti između ovog zločina i radnje filma „Petak 13.” iz 1980. godine. U filmu, grupa mladih kampuje na jezeru i biva napadnuta od strane misterioznog ubice, što podseća na događaje sa Bodoma. Ipak, prema rečima stručnjaka za horor filmove, scenarista filma Victor Miller inspiraciju je crpeo iz ličnih iskustava i uspeha prethodnih horor filmova, pre svega „Noći veštica” iz 1978. godine. Dr. James Francis sa Texas A&M univerziteta navodi da je Jason Voorhees zamišljen kao duh koji osvetnički proganja kampere, dok je Dr. Steve Jones sa Northumbria univerziteta istakao da su Miller i reditelj Sean Cunningham želeli da stvore film koji će slediti strukturu „Noći veštica”, ali sa radnjom izolovanom u letnjem kampu.
Iako nikada nije potvrđeno da su ubistva na jezeru Bodom direktno inspirisala „Petak 13.”, sličnosti između stvarnog zločina i filmske fikcije ostaju predmet interesovanja i teorija. Slučaj jezera Bodom i dalje je otvoren, a identitet napadača ostaje nepoznat, čineći ovu priču jednom od najtragičnijih i najzagonetnijih u istoriji finske kriminalistike.
