Saslušanje je jedan od najvažnijih koraka u krivičnoj istrazi. Njegov cilj nije da se po svaku cenu dobije priznanje, već da se prikupe tačne informacije koje mogu pomoći u rasvetljavanju događaja. Policija i tužilaštvo tokom saslušanja upoređuju izjave sa drugim dokazima, poput snimaka, DNK tragova, svedočenja i veštačenja.

Postupak obično počinje utvrđivanjem identiteta osobe koja daje izjavu. Zatim slede pitanja o događaju koji je predmet istrage. Ispitivači najpre postavljaju opšta pitanja kako bi osoba svojim rečima opisala šta se dogodilo, a zatim prelaze na detaljnija pitanja kako bi proverili vremenski sled događaja i eventualne nelogičnosti.

Kod osumnjičenih važe posebna procesna prava. U većini pravnih sistema, uključujući Srbiju, osumnjičeni ima pravo da bude upoznat sa razlogom saslušanja, da angažuje branioca i da ne iznosi odbranu ili ne odgovara na pojedina pitanja ako to želi. Izjava data tokom saslušanja mora biti prikupljena u skladu sa zakonom da bi mogla da se koristi u postupku.

Svedoci imaju drugačiju ulogu. Od njih se očekuje da istinito opišu ono što su videli, čuli ili saznali. Međutim, ljudsko pamćenje nije savršeno. Stres, protok vremena i spoljašnji uticaji mogu promeniti način na koji se neko seća događaja, zbog čega istražitelji izjave svedoka proveravaju i upoređuju sa drugim dokazima.

Istražitelji obraćaju pažnju na doslednost iskaza. Ako osoba menja detalje ili se njena priča ne poklapa sa materijalnim dokazima, to može biti signal da su potrebne dodatne provere. Ipak, nedoslednost sama po sebi ne znači da neko laže – može biti posledica stresa, zaboravnosti ili pogrešne procene.

Za razliku od scena koje se često prikazuju u filmovima, savremena saslušanja ne bi trebalo da se zasnivaju na zastrašivanju ili prisili. Cilj je da se kroz zakonit razgovor dođe do pouzdanih informacija koje će pomoći u utvrđivanju činjenica. Prisiljavanje na priznanje ili nezakonite metode mogu dovesti do toga da takvi dokazi budu osporeni ili isključeni iz postupka.

Na kraju saslušanja sastavlja se zapisnik ili se, kada zakon to omogućava, razgovor audio ili video snima. Tako se obezbeđuje da sadržaj izjave bude verno zabeležen i dostupan za dalje faze postupka.

Saslušanje je, dakle, samo jedan deo mnogo šire istrage. Nijedna izjava sama po sebi ne odlučuje o nečijoj krivici. Konačna odluka donosi se tek nakon što sud razmotri sve prikupljene dokaze, sasluša strane u postupku i primeni zakon.