Dovoljan je jedan dodir čaše, kvake ili volana da ostane trag koji može biti važan deo kriminalističke istrage.
Otisci prstiju više od jednog veka predstavljaju jedno od najvažnijih sredstava za identifikaciju, a zahvaljujući savremenoj tehnologiji danas se analiziraju brže i preciznije nego ikada.
Kriminalistički filmovi često prikazuju kako istražitelji za nekoliko sekundi pronađu otisak prsta i odmah saznaju ime počinioca. U stvarnosti je postupak znatno složeniji, ali osnovna ideja ostaje ista: svaki čovek ima jedinstven raspored papilarnih linija na jagodicama prstiju.
Upravo zbog toga otisci prstiju decenijama predstavljaju jedan od najpouzdanijih oblika identifikacije.
Zašto su otisci prstiju jedinstveni?
Papilarne linije formiraju se još tokom razvoja fetusa i ostaju praktično nepromenjene tokom čitavog života.
Čak ni jednojajčani blizanci nemaju identične otiske prstiju. Razlike postoje u rasporedu linija, račvanja, završetaka i drugih karakterističnih tačaka koje stručnjaci koriste prilikom poređenja.
Zbog toga se otisci prstiju smatraju jednim od najsigurnijih biometrijskih pokazatelja identiteta.
Gde policija najčešće pronalazi otiske?
Otisci mogu ostati na gotovo svakoj glatkoj površini koju čovek dodirne.
Najčešće se pronalaze na staklu, kvakama, flašama i čašama, mobilnim telefonima, volanima automobila, prozorima, metalnim predmetima, plastičnoj ambalaži…
Nisu svi otisci vidljivi golim okom. Mnogi su takozvani latentni otisci, koje istražitelji otkrivaju posebnim praškovima, hemijskim sredstvima ili svetlosnim izvorima.
Šta jedan otisak može da pokaže?
Suprotno čestom verovanju, iz samog otiska prsta nije moguće utvrditi godine, pol, zanimanje ili karakter osobe.
Otisak prvenstveno služi za identifikaciju, odnosno poređenje sa drugim otiscima.
Ako se pronađeni trag podudari sa otiskom osobe koja je zakonito evidentirana u odgovarajućim bazama podataka ili sa otiskom uzetim tokom istrage, istražitelji mogu da zaključe da je ta osoba ostavila trag na određenom predmetu ili mestu.
To, međutim, nije automatski dokaz krivice.
Na primer, otisak na čaši može značiti da je osoba nekada koristila tu čašu, ali ne govori kada je trag nastao niti pod kojim okolnostima.
Zato se otisci uvek posmatraju zajedno sa drugim dokazima, kao što su DNK tragovi, video-snimci, iskazi svedoka i veštačenja.,
Kako se otisci upoređuju?
Danas se veliki deo posla obavlja uz pomoć specijalizovanih računarskih sistema koji analiziraju karakteristične tačke na otisku i pronalaze moguće podudarnosti.
Ipak, konačnu procenu ne donosi računar.
Stručnjaci za daktiloskopiju detaljno pregledaju svaki trag i potvrđuju da li pronađene karakteristike zaista odgovaraju uzorku sa kojim se porede.
Upravo zbog toga analiza može trajati od nekoliko sati do više dana, u zavisnosti od kvaliteta pronađenog traga.
Mogu li se otisci obrisati?
Na glatkim površinama moguće je ukloniti vidljive tragove, ali to ne znači da neće ostati mikroskopski ostaci koje savremene metode mogu otkriti.
Osim toga, ljudi često nesvesno ostavljaju tragove na više mesta tokom kretanja.
Zbog toga istražitelji retko zavise od samo jednog otiska. U praksi se prikuplja što više različitih tragova kako bi se rekonstruisalo kretanje i događaji na mestu uviđaja.
Da li se otisci menjaju tokom života?
Kod većine ljudi ostaju isti od rođenja do smrti.
Promene mogu nastati jedino usled ozbiljnih povreda, dubokih opekotina ili određenih medicinskih stanja koja trajno oštete kožu.
Čak i tada, stručnjaci često mogu da prepoznaju dovoljno karakterističnih detalja za identifikaciju.
Zašto su otisci i dalje važni?
Iako danas postoje DNK analiza, video-nadzor visoke rezolucije i brojne druge savremene metode, otisci prstiju i dalje imaju važnu ulogu u kriminalističkim istragama.
Njihova prednost je što se mogu relativno brzo pronaći, pravilno sačuvati i uporediti sa drugim tragovima.
U kombinaciji sa drugim dokazima mogu pomoći istražiteljima da rekonstruišu događaje i povežu određene osobe sa predmetima ili mestom događaja.
Jedan trag retko rešava ceo slučaj
Otisci prstiju ostaju jedan od najpoznatijih simbola kriminalistike, ali sami po sebi gotovo nikada nisu dovoljni da objasne šta se dogodilo.
Njihova prava vrednost dolazi do izražaja kada se ukrste sa drugim dokazima. Tek tada istražitelji mogu da dobiju potpuniju sliku događaja i utvrde da li pronađeni trag zaista ima značaj za konkretnu istragu.
Zato jedan otisak prsta može biti veoma važan, ali je samo deo mnogo šire slagalice koju čine forenzička veštačenja, materijalni dokazi i detaljan rad istražnih organa.
