Kada se govori o najpoznatijim nerešenim likvidacijama beogradskog podzemlja, ime Darka Ašanina zauzima posebno mesto.
Njegovo ubistvo, izvršeno 1. jula 1998. godine u klubu „Legat“ na Dedinju, predstavljalo je jedan od najspektakularnijih atentata kraja devedesetih.
Dogodilo se u luksuznom ugostiteljskom objektu, na lokaciji koja je važila za jednu od najbezbednijih u Beogradu. Napadači su delovali hladnokrvno, brzo i precizno.
Nakon pucnjave nestali su bez traga.
Više od dve i po decenije kasnije, niko nije odgovarao za ubistvo čoveka čije je ime godinama bilo sinonim za jednu od najpoznatijih figura beogradskog podzemlja.
Povratak koji nije dugo trajao
Darko Ašanin bio je poznato ime još od osamdesetih godina.
Njegova kriminalna biografija bila je predmet brojnih medijskih napisa, a javnost ga je povezivala sa nekim od najpoznatijih događaja iz istorije jugoslovenskog i srpskog podzemlja.
Tokom godina više puta se nalazio u centru pažnje policije i medija. U vreme kada su kriminalne grupe jačale svoj uticaj, Ašanin je važio za čoveka sa dugim stažom u svetu organizovanog kriminala.
Upravo zbog takvog statusa mnogi su verovali da je njegova likvidacija samo pitanje vremena.
Kada se atentat konačno dogodio, malo ko je bio iznenađen činjenicom da je meta bio upravo on.
Krvava noć na Dedinju
Veče 1. jula 1998. godine počelo je kao i mnoga druga.
Klub „Legat“ bio je pun gostiju. Atmosfera nije nagoveštavala da će se za nekoliko trenutaka dogoditi jedno od najpoznatijih ubistava te godine.
Prema tadašnjim izveštajima, napadači su pažljivo pratili kretanje svoje mete.
U jednom trenutku otvorili su vatru.
Pucnji su izazvali paniku među gostima.
Ašanin je pogođen smrtonosno.
Napadači su uspeli da pobegnu pre nego što je policija stigla na lice mesta.
Način izvršenja ostavio je malo prostora za sumnju.
Radilo se o unapred planiranom atentatu.
Čovek sa mnogo neprijatelja
Od samog početka istrage postavljalo se pitanje ko je imao motiv da ukloni Darka Ašanina.
Tokom godina njegovo ime povezivano je sa različitim sukobima, rivalstvima i događajima koji su ostavili dubok trag na kriminalnoj sceni.
Zbog toga je broj mogućih motiva bio ogroman.
Istražitelji su proveravali različite pravce, od starih neprijateljstava do mogućih sukoba nastalih u godinama koje su prethodile atentatu.
Međutim, nijedan trag nije doveo do identifikacije izvršilaca.
Misterija koja traje
Jedan od najvećih problema istrage bio je nedostatak konkretnih dokaza.
Iako se ubistvo dogodilo u objektu u kojem je bilo više ljudi, policija nije uspela da prikupi dovoljno informacija koje bi omogućile hapšenje osumnjičenih.
Pojavljivale su se različite teorije.
Neki su verovali da je reč o osveti za stare sukobe.
Drugi su tvrdili da atentat predstavlja deo šireg rata među kriminalnim grupama koje su tokom devedesetih vodile borbu za prevlast.
Postojale su i spekulacije da je pozadina mnogo složenija nego što se u prvi mah činilo.
Nijedna od tih verzija nikada nije potvrđena.
Godine bez odgovora
Kako su prolazile godine, slučaj je postajao deo šire priče o nerešenim likvidacijama koje su obeležile poslednju deceniju dvadesetog veka.
Ubistvo Darka Ašanina često se pominjalo zajedno sa drugim poznatim atentatima tog vremena, ali bez novih dokaza koji bi promenili tok istrage.
Dosije je ostao otvoren.
Odgovori nisu pronađeni.
Kraj jedne generacije
Mnogi hroničari kriminala smatraju da je ubistvo Darka Ašanina simbolično označilo kraj generacije ljudi koji su dominirali podzemljem još od osamdesetih godina.
Nova vremena donosila su nove aktere, nove sukobe i nove metode obračuna.
Ali misterije starih likvidacija ostajale su nerešene.
Među njima i atentat u „Legatu“.
Dosije bez raspleta
Danas su poznate samo osnovne činjenice.
Darko Ašanin ubijen je 1. jula 1998. godine u klubu „Legat“ na Dedinju.
Napad je izveden profesionalno i sa jasnom namerom da ne ostavi mnogo tragova.
Napadači su pobegli.
Niko nije osuđen za zločin.
Ko je naredio likvidaciju, ko je organizovao napad i ko je povukao obarač, ostalo je nepoznato.
Zbog toga dosije Darka Ašanina i dalje zauzima mesto među najpoznatijim nerešenim ubistvima devedesetih godina, kao podsetnik na vreme kada su se sukobi završavali rafalima, a istina često nestajala zajedno sa ubicama.
