Krajem devedesetih godina Beograd je postao poprište obračuna koji su često izvođeni bez straha od svedoka, policijskih patrola ili prometnih gradskih ulica.
Među zločinima koji su najviše uznemirili javnost nalazi se dvostruko ubistvo Bojana Petrovića i Zorana Bogdanovića Kepe, izvršeno 28. februara 1998. godine u samom centru prestonice.
Napad se dogodio na semaforu.
Usred dana.
Pred brojnim prolaznicima.
Ubice su nestale bez traga.
Više od dve decenije kasnije, slučaj ostaje bez sudskog epiloga i bez odgovora na pitanje ko je organizovao jednu od najdrskijih likvidacija tog vremena.
Zaseda u centru grada
Prema tadašnjim informacijama, Bojan Petrović i Zoran Bogdanović Kepa nalazili su se u automobilu koji je stao na semaforu u centru Beograda.
Bio je to trenutak kada su bili potpuno izloženi.
Napadači su očigledno znali njihovu rutu kretanja i čekali pravi trenutak za napad.
Kada se vozilo zaustavilo, otvorena je vatra.
Sve je trajalo svega nekoliko sekundi.
Pucnji su odjeknuli prometnom ulicom, a napadači su nakon izvršenog zločina uspeli da pobegnu pre nego što je policija stigla na lice mesta.
Za istražitelje nije bilo mnogo dileme da je reč o unapred planiranoj akciji.
Ko je bio Zoran Bogdanović Kepa?
Od dvojice ubijenih, javnosti je poznatije bilo ime Zorana Bogdanovića Kepe, čoveka koji je tokom devedesetih godina bio povezivan sa beogradskim kriminalnim miljeom.
Njegovo ime povremeno se pojavljivalo u policijskim evidencijama i medijskim izveštajima o sukobima unutar podzemlja.
To je bilo vreme kada su se stare kriminalne strukture raspadale, a nove pokušavale da preuzmu kontrolu nad unosnim poslovima. Takve promene često su bile praćene nasiljem.
Zbog toga su istražitelji od početka razmatrali mogućnost da je ubistvo povezano sa obračunima među kriminalnim grupama.
Egzekucija po pravilima profesionalaca
Način na koji je napad izveden ukazivao je na ozbiljnu pripremu.
Napadači su izabrali lokaciju na kojoj je meta bila praktično nepokretna. Semafor je postao idealna tačka za zasedu.
Brzina akcije i uspešan beg sa mesta zločina naveli su mnoge da zaključe kako iza atentata stoje osobe sa iskustvom u izvođenju sličnih likvidacija.
Uprkos tome, policija nije uspela da dođe do tragova koji bi doveli do identifikacije izvršilaca.
Istraga puna slepih ulica
Nakon dvostrukog ubistva usledila je opsežna istraga.
Proveravani su kontakti ubijenih, njihovi poslovni odnosi, poznanstva i eventualni sukobi iz prethodnog perioda. Saslušani su svedoci i analizirane različite verzije događaja.
Međutim, nijedan trag nije doveo do hapšenja.
Kao i u mnogim drugim slučajevima iz tog vremena, pojavili su se problemi koji su postali gotovo pravilo u istragama devedesetih.
Nedostatak pouzdanih svedoka.
Strah od odmazde.
Nepotpuni dokazi.
I mnogo glasina koje nije bilo moguće proveriti.
Rat podzemlja bez kraja
Kraj devedesetih obeležio je talas likvidacija koje su odnosile živote ljudi povezanih sa kriminalnim krugovima.
Mnogi od tih zločina nikada nisu rasvetljeni.
Ubice su ostajale nepoznate, dok su nalogodavci postajali predmet različitih spekulacija.
Dvostruko ubistvo Bojana Petrovića i Zorana Bogdanovića Kepe često se navodi kao primer tog vremena, perioda u kojem su atentati postajali gotovo svakodnevna vest.
Dosije koji čeka odgovore
Od februara 1998. godine prošlo je više od četvrt veka.
Ipak, osnovna pitanja ostala su ista.
Ko je organizovao zasedu na semaforu?
Ko je povukao obarač?
Šta je bio pravi motiv dvostruke likvidacije?
Zvanični odgovori nikada nisu dati.
Poznato je samo da su Bojan Petrović i Zoran Bogdanović Kepa ubijeni 28. februara 1998. godine u centru Beograda.
Napadači su pobegli.
Niko nije osuđen za zločin.
Tako je još jedan krvavi dosije iz devedesetih ostao bez završne stranice, kao podsetnik na vreme kada su se mnogi obračuni završavali smrću, a istina često nestajala zajedno sa počiniocima.
