Među brojnim krvavim obračunima koji su obeležili kraj devedesetih godina, malo koji zločin je ostavio tako snažan utisak kao trostruko ubistvo izvršeno 5. maja 1998. godine na Novom Beogradu.
Toga dana ubijeni su Jusuf Jusa Bulić, Petar Vujičić i Nenad Raščanin.
Tri čoveka izgubila su život u napadu koji je od samog početka nosio obeležja profesionalno organizovane likvidacije.
Ubice nikada nisu pronađene.
Motiv nikada nije zvanično utvrđen.
Dosije je ostao među najpoznatijim nerešenim slučajevima beogradske kriminalističke istorije.
Čovek čije je ime izazivalo pažnju
Od trojice ubijenih, najpoznatije ime bio je Jusuf Jusa Bulić.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina važio je za jednu od najpoznatijih figura beogradskog podzemlja. Njegovo ime često se pominjalo u medijima, policijskim izveštajima i pričama koje su kružile prestonicom.
Bulić je bio poznat kao čovek koji je decenijama opstajao u svetu u kojem su sukobi često završavali nasiljem. Upravo zbog toga vest o njegovoj smrti izazvala je veliku pažnju javnosti.
Mnogi su odmah pretpostavili da se radi o obračunu čija pozadina seže mnogo dublje od samog događaja.
Napad na Novom Beogradu
Dana 5. maja 1998. godine Bulić se nalazio u društvu Petra Vujičića i Nenada Raščanina na Novom Beogradu.
Prema tadašnjim informacijama, napadači su ih pratili ili čekali pogodan trenutak za akciju.
Kada je prilika procenjena kao idealna, otvorena je vatra.
Pucnjava je bila kratka, ali razorna.
Sve tri osobe zadobile su smrtonosne povrede.
Napadači su nakon izvršenog zločina pobegli sa mesta događaja, ostavljajući za sobom jedan od najspektakularnijih zločina tog perioda.
Profesionalno pripremljena akcija
Istražitelji su već tokom prvih sati nakon ubistva zaključili da napad nije bio slučajan.
Izbor mete, način izvršenja i uspešan beg ukazivali su na detaljnu pripremu.
Takve likvidacije tokom devedesetih godina uglavnom su povezivane sa sukobima unutar kriminalnog miljea, gde su informacije o kretanju mete predstavljale ključni deo plana.
Upravo zato istražitelji su pokušavali da utvrde ko je mogao da organizuje napad i kome je odgovarala smrt trojice muškaraca.
Odgovor nikada nije pronađen.
Brojne verzije događaja
Kao i kod mnogih velikih zločina iz tog vremena, javnost je ubrzo počela da spekuliše o mogućoj pozadini.
Pominjani su stari sukobi iz podzemlja.
Govorilo se o osvetama.
Spominjani su neraščišćeni poslovi i obračuni između suprotstavljenih grupa.
Pojedini mediji iznosili su različite teorije, ali nijedna nije potvrđena zvaničnim dokazima.
Istraga je proveravala više mogućih pravaca, ali nijedan nije doveo do konkretnih rezultata.
Zid ćutanja
Jedan od najvećih problema bio je nedostatak svedoka spremnih da sarađuju.
Iako se napad dogodio na području Novog Beograda, gde je bilo ljudi koji su mogli nešto da vide ili čuju, policija nije uspela da prikupi dovoljno pouzdanih informacija.
Strah je tokom devedesetih bio ozbiljan faktor u mnogim istragama.
Mnogi potencijalni svedoci radije su birali ćutanje.
Takva atmosfera često je omogućavala ubicama da nestanu bez traga.
Jedan od najvećih nerešenih slučajeva
Trostruko ubistvo Jusufa Bulića, Petra Vujičića i Nenada Raščanina ostalo je upamćeno kao jedan od najznačajnijih obračuna beogradskog podzemlja krajem dvadesetog veka.
Slučaj je godinama bio predmet interesovanja novinara, istraživača i bivših operativaca koji su pokušavali da rekonstruišu šta se zaista dogodilo.
Međutim, nijedna nova informacija nije uspela da promeni zvanični status istrage.
Dosije bez epiloga
Danas, više od dvadeset pet godina nakon zločina, ostalo je tek nekoliko nespornih činjenica.
Jusuf Jusa Bulić, Petar Vujičić i Nenad Raščanin ubijeni su 5. maja 1998. godine na Novom Beogradu.
Napad je izveden brzo, organizovano i sa jasnom namerom da ne ostavi mnogo tragova.
Počinioci su pobegli.
Niko nije odgovarao pred sudom.
Zbog toga ovaj slučaj i dalje zauzima posebno mesto među najpoznatijim nerešenim ubistvima devedesetih, kao simbol vremena u kojem su atentati postajali deo svakodnevice, a istina često ostajala zakopana zajedno sa dokazima.
