U jesen 1997. godine, kada je Srbija prolazila kroz period političkih tenzija, ekonomskih problema i sve učestalijih obračuna na ulicama, dogodilo se ubistvo koje je uzdrmalo i političke i poslovne krugove zemlje.
Dana 24. oktobra 1997. godine na Novom Beogradu ubijen je Zoran Todorović Kundak, generalni sekretar Jugoslovenske levice (JUL) i direktor državne naftne kompanije „Beopetrol“. Bio je čovek koji se nalazio na jednoj od najuticajnijih pozicija u tadašnjem sistemu vlasti.
Njegovo ubistvo odjeknulo je poput političke eksplozije.
Skoro tri decenije kasnije, ostalo je isto pitanje:
Ko je naredio likvidaciju Zorana Todorovića Kundaka?
Čovek od poverenja
Tokom devedesetih godina Zoran Todorović Kundak važio je za jednu od najvažnijih figura JUL-a, stranke koja je imala značajan uticaj u političkom životu Srbije.
Pored političke funkcije, nalazio se i na čelu „Beopetrola“, jednog od najvažnijih državnih preduzeća u sektoru trgovine naftnim derivatima.
U vremenu međunarodnih sankcija i složenih ekonomskih prilika, kontrola energetskog sektora predstavljala je izuzetno važan resurs. Zbog toga je Kundak bio osoba koja je raspolagala značajnim političkim i poslovnim uticajem.
Njegovo ime često se pojavljivalo u medijima, a mnogi su ga smatrali čovekom bliskim najvišim državnim strukturama.
Jutro koje je promenilo sve
Napad se dogodio 24. oktobra 1997. godine na Novom Beogradu.
Prema tadašnjim informacijama, Kundak je bio u automobilu kada su mu napadači prišli i otvorili vatru. Akcija je izvedena brzo i precizno, ostavljajući malo prostora za reakciju.
Pogođen je sa više hitaca.
Lekarska pomoć stigla je brzo, ali povrede su bile smrtonosne.
Napadači su uspeli da pobegnu.
Već prvi sati istrage ukazivali su na mogućnost da se radi o profesionalno organizovanom atentatu.
Šok u političkim krugovima
Ubistvo čoveka koji je bio na tako visokoj funkciji izazvalo je ogromnu pažnju javnosti.
Političari, državni funkcioneri i mediji pokušavali su da pronađu objašnjenje za zločin koji je pokazao da ni ljudi iz samog vrha vlasti nisu nedodirljivi.
Za razliku od mnogih kriminalnih likvidacija iz tog perioda, ovde je žrtva bila osoba koja je imala značajnu političku moć i upravljala važnim državnim resursima.
Zbog toga je istraga od početka bila opterećena brojnim pretpostavkama.
Brojne teorije, nijedan dokaz
Tokom godina pojavilo se više verzija mogućeg motiva.
Jedna od najčešće pominjanih teorija odnosila se na političku pozadinu atentata. Druga je ukazivala na moguće interese povezane sa poslovima u naftnom sektoru, koji su tokom sankcija imali ogromnu finansijsku vrednost.
Pojedini mediji spekulisali su o sukobima različitih interesnih grupa, dok su drugi smatrali da je ubistvo povezano sa obračunima koji su se odvijali iza kulisa tadašnjeg sistema vlasti.
Međutim, nijedna od tih pretpostavki nije potvrđena.
Istraga nije uspela da pronađe izvršioce, niti da utvrdi ko je organizovao napad.
Nestali tragovi
Kao i u mnogim drugim velikim slučajevima devedesetih, vreme je postalo najveći neprijatelj istrage.
Svedoci su nestajali iz javnosti, pojedini akteri događaja više nisu bili dostupni istražnim organima, a tragovi koji su možda mogli da dovedu do odgovora postajali su sve slabiji.
U javnosti su ostale samo spekulacije.
Dokaza nije bilo dovoljno.
Zbog toga je slučaj postepeno postao deo šire priče o nerešenim političkim i kriminalnim ubistvima tog perioda.
Simbol vremena
Ubistvo Zorana Todorovića Kundaka često se navodi kao jedan od događaja koji najbolje oslikavaju atmosferu Srbije krajem devedesetih.
To je bilo vreme kada su politika, ekonomija, bezbednosne strukture i kriminal često bili predmet javnih rasprava i različitih tumačenja.
Likvidacija visokog funkcionera pokazala je da ni položaj, ni politički uticaj, ni blizina centrima moći ne garantuju bezbednost.
Zbog toga je ovaj atentat ostao jedan od najznačajnijih nerešenih slučajeva tog vremena.
Dosije koji čeka istinu
Danas, gotovo trideset godina nakon ubistva, poznate su samo osnovne činjenice.
Zoran Todorović Kundak ubijen je 24. oktobra 1997. godine na Novom Beogradu.
Napad je imao karakteristike profesionalno organizovane likvidacije.
Počinioci nikada nisu otkriveni.
Nalogodavci nikada nisu identifikovani.
Istraga nije ponudila konačne odgovore.
Zato dosije Zorana Todorovića Kundaka ostaje jedna od najvećih misterija političke i kriminalističke istorije Srbije, slučaj u kojem su pitanja preživela mnogo duže od tragova koji bi mogli da ih razjasne.
